Суд у Стразбуру не решава питања имовине Срба у Хрватској

Према правилу 47, које је ступило на снагу 1. јануара 2014. године, представници Хрватске у секретаријату суда могу да одбаце представку као неисправну или непотпуну, речено је на конференцији за новинаре, преноси Танјуг.

То значи да представке српских грађана уопште не стижу до судија, које би о њима мериторно одлучивале, већ се поступак зауставља у секретаријату, а на ту одлуку секретаријата не постоји право жалбе.

Адвокат Зоран Ристић рекао је да је од увођења правила 47 одбијено 90 одсто апликација јер су биле формално неисправне, па се о њима није ни расправљало.

Према његовим речима, таква пракса претендује да добије облике афере јер се грађани и правна лица у земљама бивше Југославије сматрају грађанима другог реда у Стразбуру, до којег се долази кад се прођу све правне процедуре у Хрватској.

То значи да грађани и правна лица, да би стигли до Стразбура, морају да прођу процедуру од општинског односно трговачког суда до уставног суда у Хрватској, за шта је потребно седам до девет година, а што је, према Ристићевим речима, унапред изгубљена битка.

"Све то само да би били одбијени и пре мериторног одлучивања. Морамо да дигнемо глас и спречимо то да се права на имовину обичног грађанина не остварују", рекао је Ристић и додао да ово није напад на Хрватску већ жеља да се унапреде права грађана Србије.

Ристић је рекао да се грађанима Србије имовина мора вратити и да се у Хрватској мора извршити повратак имовине под истим условима које имају и грађани Европе и Хрватске.

Адвокатица Гордана Керкез рекла је да овакав поступак може да отвори сумњу у независност и сврху суда у Стразбуру.

"Грађани више немају гаранцију да ће, ако су прошли поступак пред националним судовима, о повратку имовине расправљати у суду у Стразбуру", рекла је Керкезова.

Навела је и да адвокатска канцеларија не алудира да је суд пристрасан орган и да има мане у раду, већ да мора да постоји систем контроле, али и да се нада и поверење српских грађана у суд у Стразбуру морају свести у реалне оквире.

Адвокат Милош Ристић рекао је да је ово апел владама Србије и Хрватске да направе кораке да би се решила горућа питања међудржавних односа.

На конференцији је речено да су грађани и правна лица провели године у процесима на хрватским судовима, да су потрошили велики новац, а да је могуће и да не изађу пред суд у Стразбуру.

"Биће више од 7.000 таквих апликација, питамо се каква ће бити њихова судбина", рекао је Ристић.