Армија младих без посла

Школа, посао, породица. Многима идеалан животни пут, за младе у Србији често није могућ.

"Имам дете две године и већ две године и више има како не радим. Тражим посао, али је тешко", каже једна саговорница. Младић из Новог Пазара каже да је био принуђен да ради посао конобара, јер посла у струци нема.

Сличну судбину дели више од 200.000 млађих од 30 година. Стопа незапослености младих нагло је почела да расте пре шест година, да би 2012. достигла врхунац од чак 42,3 одсто. У последње две године ситуација је мало боља, али и даље алармантна. Посао не гарантује ни факултетска диплома.

"Најзаступљенији су млади људи за завршеном средњом школом, њих је две трећине, док је свако пето младо незапослено лице са дипломом високе школе. Можемо рећи, ако посматрамо неки период од пре пет-шест година до данас, да су данас млади који траже посао много образованији него пре пет-шест година", рекла је Весна Пантелић из Завода за статистику.

Свесни тога, Петар и Милан су решили да покрену сопствени посао. Идеју и знање имају, а пословно искуство добиће у бизнис инкубатору.

"Тренутно развијамо платформу која повезује људе који праве игрице и људе који имају потребу да им се игрице направе", каже Петар Корда.

"Има доста тога што ми не знамо довољно добро, а овде је баш доста људи који су спремни да помогну, да поделе све што нас занима, мислим и на менторе и на људе који раде у Хубу", каже Милан Јерковић, студент Електротехничког факултета.

Иако позитивни, такви концепти или повремени програми за запошљавање нису довољни да реше проблем, кажу познаваоци. Треба почети од корена – стварања нових радних места и квалификоване радне снаге са адекватним и практичним знањем.

"Трећа важна ствар јесте и да млади почну да верују да, ако се буду тако школовали, могу да нађу посао. То је ствар која се тиче изградње поверења у институције овог система, а ми смо и ту слаби. Јер, наравно, ако је општа прича да се запошљава политички, па чак и на најмање квалификована места, зашто би се неко трудио у школи да учи по неком интензивнијем програму", каже Слободан Цвејић, професор Филозофског факултета у Београду.

И остатак Европе се бори са истим проблемом – сваки други млади Грк, Шпанац, Македонац нема посао. С друге стране, неке земље су увеле сопствене системе који дају резултате: Немачка – двојно приправничко стажирање, Холандија – нестандардне радне уговоре, Данска – активне мере запошљавања. Тако су стопу незапослености смањиле за половину.