Одумирање села на ивици Панонске низије

На ивици Панонске низије, 14 километара од Вршца лежи село Ватин. Са 238 мештана једно је од села са најмање становника у том делу Војводине. Некада их је било двоструко више. Данас су улице празне, куће урушене, капије закључане.

"Ово село постаје старачко. Све је мање деце. Ево, сад имамо у првом разреду њих троје и једно у четвртом", каже Мирко Марчета из Ватина.

Неколико петака сваки дан путује до Вршца.

"Не интересује их село. А ја сам из Београда долазио да помогнем оцу. Овај мој само дође да једе, пије и завршен део посла", каже Петар Хунка из Ватина.

Село има месну заједницу, амбуланту која ради уторком и четвртком. Превоза нема за време распуста. Живи се углавном од пољопривреде. У време наше посете, обе цркве су закључане. Кажу, поп долази по потреби.

Иако се наслањају на Европску унију погранична села полако одумиру. У њима више нема сељака, скоро трећина кућа је на продају, Исто толико је под кључем.

Мирко Мирчета објашњава да се цене кућа крећу од три до четири хиљаде евра, а мало боље до 10.000. Наводи да су за куповину заинтересовани углавном старији људи.

Недалеко од Ватина, у селу Мали Жам свега је 350 душа, углавном старије генерације. У школи четворо деце, продавноца ради двократно, дом је културе празан.

"Ако се неко разболи, а није хитан случај, мора да сачека дан када долази доктор овде у амбуланту, сваки трећи дан. Имамо покретну апотеку коју нам је омогућила општина Вршац. Она долази два пута недељно", објашњава председник МЗ "Мали Жам" Адриан Бока.

Талас удавача из Румуније пре тридесетак година спасио је село Куштиљ од затварања кућа и школе.

"После пада Чаушескуа у Румунији, оне су дошле овамо на посао и скоро свака девојка која је дошла овде, ту је и остала, тако да ми у Куштиљу имамо једно 40 румунских снајки", истиче Анука Лупеј из Куштиља.

Данас је Куштиљ опет без деце. Генерације одлазе у град. У општини Вршац, где је незапослено 11.500 људи, нема плата за све. Општина зато нуди оно чега има највише, земљу.

"Имамо фонд пољопривредног земљишта који је у државном власништву и које ми издајемо у закуп пољопривредницима под врло повољним условима и ја мислим да је то један од начина да задржимо младе људе да остану да се баве пољопривредом", наводи Весна Бранков из Сектора за рурални развој Општине Вршац.

Град издваја 40 милиона динара годишње за рурални развој. За сада се највећи део новца троши за изградњу спортских хала, месних капела и инфраструктуру.