Секстинг као опасност која вреба на мрежи

Слике намењене једино очима момка, девојке, друга или другарице, лако заврше циркулишући мрежом када се шаљу преко друштвених медија.

"Девојке тиме привлаче пажњу момака, додуше, то јесу погрешни момци, али њима то није битно, битно је само да им кажу – слатка си, згодна си, мислим да тиме подижу самопоуздање и да су то врло несигурне особе", прича Нина Васић, матурант Пете београдске гимназије.

Пошто је граница провокативности померена ка голотињи, казна је најчешће јавно понижење.

"То су онда после погледи на улици – аха, ево је она мала – и онда долази до неких погрдних имена за њу, једноставно је тако", каже матурант Никита Јовановић.

Психолози нови феномен обнаживања на друштвеним медијима препознају као секстинг. Узора за такво понашање има напретек и у домаћим и у страним медијима. Готово по правилу, прати га вршњачко насиље.

"То је била новина пре неколико година када су почеле да се користе такве врсте порука, међутим, сада је то постало уобичајено нарочито међу младима, међу основцима и средњошколцима... негде од осмог разреда, чак и седми у неким случајевима, па током средње школе", каже Николина Љепава са Факултета за медије и комуникацију.

У најосетљивијем добу, када је о сексуалности реч, слика или видео-клип се поставља импулсивно, као одговор на изазов. Последице се сагледавају кад је већ касно.

"Тај губитак контроле може да изазове снажну реакцију у смислу кривице, депресивности, чак и до граница очаја, па и до покушаја да се себи науди", објашњава психијатар за децу и адолесценте др Оливер Видојевић.

Истиче да трајне последице остају код оних који су прошли ситуацију која је екстремна, и код оних код којих је реакција на то али и на нешто друго врло снажна и дуготрајна.

Николина Љепава доадје да је последица таквог понижавања често и покушај самоубиства – нажалост и успешан у Северној Америци, баш због таквих ситуација када је долазило до размене порука, различитих фотографија и видео-клипова.

Флертовање голотињом на друштвеним медијима тешко је спречити у 21. веку. Питање је само како га ограничити на макар пунолетне. Одговор би на првом месту требало да дају родитељи, најпре пратећи понашање детета.