Заједничке историјске читанке за регион

Није само терен којим се баве читанке контроверзан, већ и време – од Хладног рата па до 2008. године.  

Када су у прошлим издањима обрађивали балканске ратове, више од текста љутњу су изазвале карикатуре. Овог пута, задатак историчара је најмање пола века тежи. Бавиће се оним чега се многи и сећају.

Историчар Хрвоје Класић са загребачког Филозофског факултета каже да ће једна од тема бити култ личности у Југославији и на који начин се изграђивао култ личности Јосипа Броза, али и Енвера Хоџе.

"Обрачун са неистомишљеницима, однос према Католичкој цркви, однос према неким другим скупинама, према Немцима у Славонији, према Италијанима у Далмацији или обрачун са хрватским руководством, са српским руководством", каже Класић.

Да би различита виђења истог догађаја могли да предају наставници који су те догађаје проживели, одређена је посебна обука. До сада је кроз курсеве за рад са оваквим штивом прошло 2.000 предавача, а ранија издања користило је 8.000 ђака у региону.

Шта би у новом уџбенику могла да буду врућа питања?

Историчарка Дубравка Стојановић каже да ће за Хрватску то сигурно бити "Олуја", јер у тој земљи постоји неподељено мишљење да је то ослободилачка акција, а "ми ћемо доказати шта се десило са Србима, колико их је прогнано".

"Тражили смо ствари као што је случај генерала Трифуновића, ставићемо судски поступак који се против њега води у Словенији, Хрватској и Србији, и он је у све три средине крив и то по сасвим супротним тачкама оптужнице, или шта се дешавало са рударима у Трепчи, како је то видело Косово у том тренуку, каква је била реакција 'Цанкаријевог дома' и каква је била реакција Београда и митинга који се одржао у Београду", каже Стојановићева.

Читанке немају циљ да помире, сагласни су историчари. Објашњавају – историјска грађа у виду аутентичних слика, текстова и исечака из штампе из одређеног периода има за циљ да се сазна какво је виђење друге стране.

"Ови уџбеници не иду на политичку коректност, ми дајемо отворене ставове једне и друге стране, не идемо на то да се они договоре, не треба ићи за заједничком истином, имали смо то у братству и јединству и видели смо да не функционише", каже Стојановићева.

Хрвоје Класић каже да често покушавају да се пишу такви уџбеници, на пример у Белфасту, где је гледао ирско-енглеске покушаје, у Израелу палестинско-јеврејске.

Читанке нису обавезна литература. Прве књиге би требало да буду одштампане у априлу наредне године.