Отказ у фабрици "Тоза Марковић" због трудноће

Сунчица се у "Този Марковићу" запослила 25. фебруара 2011. године преко Националне службе за запошљавање, у оквиру програма "Прва шанса". Примљена је на 12 месеци, уз обавезу послодавца да је задржи још толико. Почела је као физички радник да би након неколико месеци била унапређена у пословођу смене.

"Имала сам двадесет радника и водила сам производњу црепа у целом погону", објашњава Сунчица.

У међувремену, Сунчица је затруднела и у петом месецу трудноће гинеколог ју је упутио на трудничко боловање. Кад је истекао први уговор од 12 месеци фирма је одбила да га продужи уз образложење да она и још четири раднице "нису замењене, јер нису били незадовољни њиховим радом, него зато што се налазе на трудничком боловању".

Сунчица је повела судски спор са "Тозом Марковићем" и изгубила у кикиндском Општинском суду, Апелационом суду и на Врховном касационом суду. И Сунчициној колегиници отказ је уручен такође због трудноће, али је Врховни суд пресудио у њену корист.

"Ја нисам била те среће, па сам уложила жалбу Уставном суду и надам се да ће ме држава заштитити од даље дискриминације", каже Сунчица.

У Међуопштинском већу Савеза самосталних синдиката Србије у Кикинди предочавају да су "били фрапирани бахатошћу и начином на који су се надређени у фабрици односили према људима".

"Интересантан је случај радница које су због принова имале проблеме. Посебно смо пратили случај Сунчице Алексић, која је имала исти радно-правни статус као њене колегинице, али је добила друкчију пресуду", истиче Илија Дрљић из синдиката.

Сунчица сада свакодневно у вртић прати малу Јану и чека одговор Уставног суда на жалбу, али и стрепи од доласка судских извршитеља због судских трошкова од 70.000 динара. А, све само зато што је 2012, у Години беба, одлучила да роди.