Трибина поводом 70 година од победе над фашизмом

Покушаја да се историјске чињенице преправе и прилагоде било је увек. Никада, па ни данас, то се не сме допустити. Чињеница је, подсећа историчар Предраг Марковић да је Народноослободилачка Војска Југославије у Другом светском рату била четврта по величини међу савезничким силама.

"Ако гледамио у бројкама значај југословенских антифашиста је огроман ,јер ми имамо ако не рачунамо Кинезе пету армију у антифашистичкој традицији у свету", каже Марковић.

Бивши председник Скупштине Србије и Црне Горе, Драгољуб Мићуновић критикује покушаје ревизије историје. Он је подсећа, имао 11 година када је Други светски рат почео, а са 14 година је са пушком ушао у Куршумлију, с партизанима.

"То је покушај политике, политичких снага, њиховим променама, да изврше упорну и брзу ревизију историје, да овладају историјом. У Београду су променили 900 улица, бунио сам се ко може да узме улицу Лоли Рибару", каже Мићуновић.

Некадашњи председник Хрватске Стјепан Месић такође као главни проблем наводи ревизију историје у којој се победници проглашавају злочинцима и губитницима. Сматра и да је то допринело неразумевању на простору Балкана и бивше Југославије. Каже да је на функцији председника те републике, отишао би у Москву на прославу Дана победе.

"Морамо знати шта ми уствари славимо, ми славимо победу антифашизма, над највећим злом које се десио у историји а ако би се ишло у Москву онда се не слави ниједан режим", каже бивши хрватски председник.

Месић верује да би било добро када би се Дан победе над фашизмом обележавао заједнички између држава некадашње СФРЈ. Ипак, то је неизводљиво због историјског ревизионизма.