Србија другa у Европи по стопи смртности од рака

На скупу, одржаном у хотелу "Метропол", оцењено је и да је потребно радити на интеграцији приватног здравственог сектора у јединствени здравствени систем, користити иновативне терапије ради ефикаснијег лечења, али и формирати регистар пацијената који је важан због рационализације ресурса у здравству, преноси Танјуг.

Помоћник министра здравља Предраг Саздановић рекао је да је министарство на путу да проблеме који се пре свега односе на набавку опреме реши и да ће у наредних неколико месеци из кредита Светске банке бити обезбеђени апарати за зрачење.

Саздановић је подсетио да је нож за зрачење тумора централног нервног система, такозвани "гама нож" већ стигао у Србију и да је тренутно у фази инсталације, док је прва операција заказана за 24. август.

"Кад је реч о третману онколошких пацијената, овај самит је веома значајан и све предлоге и препоруке министарство здравља свакако ће усвојити ради бољег третмана онколошких пацијената у Србији", рекао је Саздановић.

Директор Института за онкологију и радиологију КЦС профеcор Радан Џодић изнео је податке из 2012. године по којима је Србија на 18. месту у Европи по броју оболелих, али друга по броју умрлих од рака, наглашавајући да је разлог за то у касном откривању карцинома, када он не може да се излечи.

"Са раним постављањем дијагнозе и рано отпочетим лечењем, док је карцином у првом стадијуму, може се постићи потпуно излечење", поручио је Џодић.

Како је рекао, најчешћи примарни фактори ризика су гојазност, пушење и алкохолизам и њиховим избегавањем може се смањити број оболелих за више од 30 одсто.

"Са једним озбиљним планом може се подићи квалитет лечења, а план подразумева елиминацију фактора ризика, бољу секундарну превенцију, односно увођење скрининга за рак дојке, грлића материце и дебелог црева", рекао је Џодић.

Према његовим речима, Србији је на 250.000 становника потребно да има радиотерапијску машину што значи да бисмо ми требали да имамо 30-ак таквих апарата.

"То је јако скупо, али надам се да ћемо полако да поправљамо ситуацију. Уз набаку нове, чека нас и поправка старе опреме", рекао је Џодић.

Џодић је додао и да се у Србији мало новца издваја за научна истраживања, што је такође потребно подићи на виши ниво.

Начелница Неуроонкологије Клинике за неурохирургију КЦС професорка Даница Грујичић истакла је да кад је реч о туморима централног нервног система, нема могућности превенције.

Наводећи да у Србији постоји проблем дијагностике, Грујичић је предложила да се и лекарима опште праксе омогући да пацијентима дају упут за скенер, уколико сумњају на рак.

"Без реорганизације здравственог осигурања и комплетне здравствене службе, не може се добити борба против болести", поручила је Грујичић и додала да ће се при Клиници за неурохирургију отворити дневне болнице у којој ће пацијентима бити пружена комплетна онколошка терапија.

Начелник Клинике за медикалну онкологију Даворин Радосављевић истакао је да би у нашој земљи хемотерапија морала да буде доступнија.

Организатор данашњег Самита је ТГИ Интернешенел, а покровитељи Асоцијација приватних здравствених установа и приватних пракси Србије и Удружење произвођача иновативних лекова.

Спонзор Самита је фармацеутска кућа Роше, а генерални медијски партнер је агенција Танјуг.