Кинески језик на добром гласу у Србији

У клупама заједно и ученици и учитељица. Каже да јој је ту и место, јер се у Основној школи "Вук Караџић" у Београду кинески учи од трећег разреда, као изборни предмет.

Ученици у овој школи кажу да су се одлучили да уче кинески јер је занимљив, лако се изговара, али и зато што верују да ће им користити.

Учитељица Радица Ристић прича како је тек на часовима схватила да кинески није тежак језик и додаје како је, на пример, њој кинески лакши од француског језика.

Како су само добри ђаци на часовима потврђује и професорка кинеског Јелена Деспотовић.

"Најлепше ми је са децом. Све их занима и много је лакше са њима, много су заинтересовани и брзо памте и науче да изговарају све речи", каже Јелена Деспотовић.

Директор Школе "Вук Караџић" Златко Грушановић напомиње да Србија од Кине има шта да научи.

"Ако видимо да задњих година Кинези на тим ПИСА тестовима постижу много веће резултете него ми, хајде мало да учимо од њих и од њиховог образовног система", напомиње Грушановић.

Наставу кинеског у Србији држи седамнаест наставника који су дошли из Кине. Програм се реализује на основу просветне сарадње наше две земље. Финансира га кинеска влада, а требало је направити заједнички тим професора.

"Због превасходно финансијских разлога, наше Министарство није у могућности да финансира један такав пројекат и да запосли 15 до 20 наших наставника, тако да се тај програм одвија мало под отежаним условима, из простог разлога што едукацију наше деце још увек обављају кинески лектори и кинески наставници", указује професор Радосав Пушић, директор Института "Конфуције".

Иначе, кинески се учи и у београдским обдаништима и гимназијама од националног значаја, и у Институту "Конфуције". Прву годину синологије на Филолошком факултету упише до 35 студената, тако да их је, са постдипломцима тренутно око 350.