Свако седмо дете у Србији болује од астме

Акција је, поводом обележавања Светског дана астме, организована на платоу испред градске општине Звездара. Грађани су, поред бесплатне провере плућних функција, имали прилику да од лекара и стручњака из Завода добију савете о начину на који се треба борити против те болести, преноси Танјуг.

Према речима специјалисте за плућне болести и туберколозу Софије Вукадиновић, астма је једна од најраспрострањенијих хроничних болести дисајних путева, а број оболелих од те болести из године у годину расте, нарочито међу млађом популацијом.

"Хронично запаљење проузрокује хиперактивност дисајних путева, који доводе до понављаних епизода 'свирања' у грудима и гушења, отежаног дисања, кашља и то посебно ноћу и у раним јутарњим сатима", истакла је др Вукадиновић.

Позивајући се на податке Глобалне иницијативе за контролу астме, др Вукадиновић је рекла да је у свету регистровано 300 милиона особа оболелих од астме, а процењује се да ће до 2025. године тај број бити повећан за око 100 милиона.

"У Србији не постоји прецизна евиденција, али се процењује да око пет одсто становника има астму. То значи да је свако седмо дете, односно свака двадесета одрасла особа оболела од те болести", нагласила је Вукадиновић и додала да 95 одсто особа које имају астму осети тегобе пре 45 године.

Објаснила је да је астма узрокована комбинацијом генетских предиспозиција и спољашњих чиниоца, који иритирају дисајне путеве.

"Од спољашњих чинилаца најчешћи су полени трава, дрвећа и корова. Такође, дисајни путеви су осетљиви на екскрете који луче гриње, бубашвабе други инсекти. Најчешћи сиптоми су свирање у грудима, гушење, осећај притиска у грудима и кратак дах", објаснила је др Вукадиновић.

Нагласила је да се астма, на основу степена контроле болести, дели на добро контролисану, делимично контролисану и неконтролисану и закључила да је основни циљ лечења те болести постизање и одржавање контроле болести током дужег временског периода.