Ударни тимови за борбу против финансијског криминала

"Стратегија ће пружити тужиоцу могућност да у тим случајевима формира ударне групе или тимове такозване 'таск форс' које ће чинити не само припадници тужилаштва и полиције, већ и низ других органа у зависности од инкриминисаног понашања, односно врсте кривичног дела у конкретном случају", рекао је Селаковић у интервјуу Танјугу.

Према његовим речима, планирано је да Стратегија финансијских истрага, која се доноси на две године уз Акциони план за њено спровођење, буде усвојена на седници Владе у првој половини маја.

Министар је указао да је значај ове Стратегије што она предвиђа много бољу организацију правосудних органа – јавних тужилаштава и судова, као и полиције када је реч о процесуирању кривичних дела из области финансијског криминала, коруптивних кривичних дела, кривичних дела против привреде и такозваних кривичних дела "белог оковратника".

Конкретне мере које предвиђа су пре свега другачији начин рада који ће бити регулисан новим Законом о организацији државних органа у борби против организованог криминала.

Тај закон ће предвидети да се у седиштима апелационих судова: Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевацу, у оквиру виших тужилаштава и виших судова, формирају посебна одељења која ће бити надлежна искључиво за гоњење и процесуирање финансијског криминала, навео је министар правде.

"То није само пуко формирање нових одељења. Јавни тужиоци ће бити у прилици да успоставе бољи систем комуникације са другим државним органима и организацијама који могу бити од значаја за процесуирање кривичних дела финансијског криминала", нагласио је Селаковић.

То, како је указао, значи системски уређену сарадњу са полицијом, Управом за спречавање прања новца, Народном банком Србије, Пореском управом, Управом царина, Агенцијом за борбу против корупције, фондом ПИО и са свим другим чиниоцима који могу доћи у додир са подацима који су од значаја за процесуирање починилаца кривичних дела.

Осврћући се на финансијске форензичаре, Селаковић је навео да су управо ти стручњаци део који је недостајао нашем антикорупцијском систему, јер нисмо имали уређено питање рада стручњака у оквиру правосудних органа који би својим знањима и вештинама побољшали оптужнице тужилаштва.

Финансијски форензичари за истраге криминала

Стратегија предвиђа да се у посебним одељењима тужилаштава стално запосле финансијски форензичари који ће се искључиво бавити истрагама финансијског криминала, нагласио је Селаковић. 

Министар је истакао да би тај корак требало да допринесе квалитетнијој истрази и оптужном акту али и квалитетнијем суђењу – када предмет дође пред суд, да судија добије јасну ситуацију како не би имали више маратонске судске процесе.

"Показали смо као Влада да јака и јасна политичка воља може да допринесе стварању нулте толеранције за борбу против корупције", истакао је министар правде и указао да поред непристрасног покретања истраге, након што полиција и тужилаштво обаве свој посао, случај мора да добије свој судски епилог.

Према његовим речима, немерљив је значај тога када грађани виде да се процесуирају људи који се налазе на важним државним, привредним и јавним функцијама, који су у једном тренутку свога рада и каријере почели да се понашају противзаконито, да оштећују државу и незаконито прибављају противправну имовинску корист за себе или другог и да им се, ма колико моћни били, изричу судске пресуде.

"На тај начин држава штити и себе и грађане који својим приходима и радом пуне буџет, а тај новац се у оваквим кривичним делима проневерава, краде...", нагласио је Селаковић.

Једна од добрих страна доношења ове Стратегије јесте организованије праћење токова новца, напоменуо је министар правде и подсетио да је низ година у нашој јавности било присутно извлачење капитала преко офшор компанија ван граница Републике Србије.

Финансијски форензичари ће тако по налогу свог тужиоца пратити сумњиве токове новца, рекао је Селаковић и указао да су економско-финансијска знања наших тужилаца и судија мања од знања стручњака које плаћају и користе људи са друге стране закона и на тај начин извлаче новац из државе или да га стичу незаконит на начин.

Решења из новог ЗИО за већу заштиту дужника 

Говорећи о Нацрту новог Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО), који је тренутно на јавној расправи, Селаковић је указао да његова решења иду пре свега у смеру пружања вишег степена заштите дужника.

Наиме, решења из Нацрта новог ЗИО, омогућавају дужнику подношење жалбе у току извршног поступка, што према важећем закону није случај.

Министар је додао да се такође јача начело избалансираности и сразмерности у наплати потраживања, које је у великој мери довођено у питање у току примене важећег закона, као што је на пример принудна продаја некретнине дужника чија је вредност несразмерно виша од његовог дуга према повериоцу.

"То питање заслужује посебну пажњу и током јавне расправе, која траје до јуна, треба наћи добар ниво баланса између обавезе која мора да буде плаћена и начина плаћања и средстава на којима се спроводи извршење", нагласио је министар правде.

Селаковић је напоменуо да је доношење новог ЗИО неопходно због низа нејасноћа и мањаквости важећег закона, као и да је од почетка ове године Министарство иницирало пет дисциплинских поступака против професионалних извршитеља на чији су рад грађани поднели притужбе.

Нацрт закона предвиђа проширење одговорности, али и надлежности професионалних извршитеља, као на пример за извршење потраживања државе, али та решења, према речима Селаковића, нису коначна.

"Само једна од могућности је поверавање искључиве надлежности јавним извршитељима за сповођење наплате потраживања државе. Због тога јавна расправа траје много дуже него иначе, да би се нашло што боље решење и да би се видело шта стручна и теоријска јавност мисли о томе", нагласио је министар правде.

Истакао је да је професија извршитеља, која је у правосудни систем Србије уведена пре три године, у сваком случају побољшала систем извршења који је, како је навео, био прилично посрнуо.

Селаковић је указао да је након увођења те професије знатно смањен велики број представки грађана Србије Европском суду за људска права у Стразбуру, који је својим пресудама Србију проглашавао одговорном због непоштовања права на суђење у разумном року, управо због лошег, неефикасног и неделотворног система судског извршења.

Министар је посебно напоменуо да систем извршења не може да се посматра тако да је увек држава поверилац, а грађанин дужник.

"Често се може десити да је поверилац грађанин и да му дугује држава, јавно предузеће или неко његово предузеће у стечају. У том случају, извршитељ омогућује грађанину да се наплати и намири своја потраживања", нагласио је министар.

Говорећи о новом систему доставе судских писмена, министар правде позвао је грађане да примају позиве судова и других државних органа да им се одазивају, подсећајући да се у добро уређеним државама, грађанин одазива суду на први позив, без икакве дилеме.

"Ми имамо велики проблем доставе судских писмена. Један од проблема јесте неуједначеност прописа јер скоро сваки процесни закон има другачији систем доставе судске поште, један у кривичном, парничном, прекршајном, управном", напоменуо је Селаковић и додао да је Министарство правде пре два месеца почело да ради на уједначавању тих прописа.

Позивајући се на стару латинску изреку "незнање закону шкоди", министар је указао да сваки грађанин треба да буде тога свестан.

Такође, ако га суд или други орган позива, без двоумљења треба да му се одазове или одговори, навео је Селаковић и напоменуо да управо то понашање показује колико грађанин цени своју државу.

Министар правде је најавио да ће се наредне седмице у Народној скупштини Србије пред посланицима наћи Закон о заштити права на суђење у разумном року, указујући да је то питање, због његове важности, неопходно решити законом, а не са три члана у оквиру другог закона, како је то сада случај.

"Поставља се питање шта ће нам закон ако је уставно начело да ствар треба да буде пресуђена и да суд треба да одлучује у разумном року – један од основних разлога јесте велико оптерећење и загушеност наших судова, што за резултат има повреду права на суђење у разумном року", нагласио је Селаковић.

Указао је да овај закон неће као "чаробни штапић" отклонити све проблеме у том смислу, али да ће у рад судова увести процесну дисциплину, када је у питању заказивање и одржавање претреса и рочишта.