Две деценије од оперaције "Бљесак"

Током дводневне операције "Бљесак", која је почела 1. маја 1995. године око пет сати ујутро артиљеријским нападом на Пакрац, хрватска војска је преузела контролу над Западном Славонијом, подсећа Бета.

У акцији "Бљесак" страдао је велики број српских цивила, а око 30.000 њих је напустило то подручје.

Годишњица те акције обележена је у БиХ, где су положени венци на спомен-плочу Србима из Западне Славоније.

У Хрватској се 1. мај обележава као дан када је ослобођена Западна Славонија, а председница Колинда Грабар Китаровић изразила је у Окучанима захвалност свим погинулима у операцији "Бљесак".

Према извештају Хрватског хелсиншког одбора за људска права, који је представљен 24. јула 2003, у акцији "Бљесак" припадници хрватске војске убили су укупно 83 српска цивила. Од тог броја, њих 30 убијено је у нападима на избегличке колоне, а 53 особе су убијене у својим кућама.

Према подацима Документационо-информативног центра Веритас из априла 2003, првих дана маја 1995. убијено је или нестало 283 Срба из Западне Славоније.

Дан по отпочињању акције "Бљесак" бивши председник РСК Милан Мартић наредио је ракетирање Загреба, које је трајало два дана, због чега је касније оптужен пред Хашким судом и осуђен на 35 година затвора. Снаге бивше РСК испалиле су на град 23 пројектила и тада је погинуло шест људи, а 176 особа је рањено.

Због ратних злочина почињених у акцијама "Бљесак" и "Олуја", Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана.

У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника ГС Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција "Медачки џеп", "Бљесак" и "Олуја".

Хашки истражитељи су, такође, саслушали више осумњичених хрватских официра, али против њих нису подигнуте оптужнице.

У јулу 2005. Тужилаштво је примило пријаву против генерала Младена Круљца, због ратног злочина у Западној Славонији у време операције "Бљесак". Та пријава је прослеђена и надлежном тужилаштву у Славонском Броду, али против њега никада није подигнута оптужница.

Месец дана касније тадашњи председник Хрватске Стјепан Месић унапредио је Круљца у чин генерал-пуковника. Комисија за нестала лица Владе Србије је, у јулу прошле године, саопштила да су из регистрованих гробница на територији Републике Хрватске, у периоду од 2001. до 2013. ексхумирани посмртни остаци 1.035 жртава српске националности страдалих у акцијама хрватске војске и полиције "Бљесак" и "Олуја".

У мају 2013. Тужилаштво за ратне злочине Србије је саопштило да тесно сарађује са Тужилаштвом Хрватске на расветљавању убиства 21 српског цивила првог дана акције "Бљесак".