Транспарентност: Увести казне за доделу помоћи мимо закона

На конференцији "Државна помоћ - промишљено улагање или скривена корупција", указано је на то да би једно од најважнијих питања у систему државне помоћи требало да буде питање њене сврсисходности с озбиром на то да се за државну помоћ издвајају велика средства која износе око 700 милиона евра укључујући субвенције и помоћ јавним предузећима, преноси Танјуг.

У извештају те организације који је данас представљен наводи се да је новац често трошен ненаменски и да није ни постојала намера да се државном помоћи постигну зацртани циљеви као што су, на пример, повећање запослености и смањење регионалних диспаритета.

"Реч је о великом новцу о коме се не прича много. Време је да се то питање отвори, јер је државна помоћ често мета корупције и има снажне елементе политичке користи", рекао је програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић.

Транспарентост Србија сматра да је потребно јасно дефинисати правни положај Комисије за доделу државне помоћи чији задатак треба да буде контрола доделе те помоћи са апсекта заштите конкуренције, а председник те организације Владимир Гоати каже да је проблем што државани органи тој комисији не доставаљу податке о државној помоћи.

Гоати наводи да Комисија делује "post festum" и да није донела ниједну одлуку о враћању средстава у случају да је њихова додела била нецелисходна или незаконита.

Сарадник Таранспарентности Србија Златко Минић оценио је да је највећи проблем у систему контроле државне помоћи што нема механизма којим би комисија утврдила да је неко доделио државну помоћ а то није пријавио.

"Ако нема воље да се Комсији то пријави, неће се ни открити", рекао је Минић.

Како је навео, у случају када комисија открије да је неко доделио државну помоћ, а да то није пријавио и отвори накнадни поступак, нема никаквих санкција за онога ко то није пријавио.

"Чак и ако се утврди да је то недозвољена државна помоћ, опет нема санкција за онога ко је то урадио. То је практично затворени круг", додао је Минић.

Истиче да су посебно занимљиве и интригантне гаранције јавним предузећима које су у највећем броју случајева претваране у јавни дуг и нису третиране као државна помоћ.

Нагласивши да је кључно питање сврсисходности државне помоћи и њени ефекти, Минић је навео неколико примера доделе државне помоћи када средства нису трошена за намену за коју су издвојена.