Лечење за 72 сата ускоро у Србији?

Када саберемо разне листе чекања, у Србији око 70.000 грађана чека неку медицинску услугу. Неки ће на ред доћи брзо, а они који чекају операцију колена, кука, или катаракте, тек за неколико година. Челни људи водећих здравствених установа у Србији тврде да када се сумња на најтежа оболења, листе чекања нема.

Др Радан Џодић, директор Института за онкологију и радиологију Србије, истиче да у Србији на хирургији нема чекања јер се од конзилијарног прегледа до хирургије чека највише три недеље.

"Стандард у најбољим европским установама је три недеље, ми смо то испоштовали. Наш највећи проблем је радиотерапија", објашњава др Џодић.

Др Миљко Ристић, директор Клиничког центра Србије, наводи да на КЦС-у постоји екипа која је 24 часа дежурна.

Диркторка КБЦ-а др Марија Здравковић истиче да пацијенти који имају сумњу на постојање малигне болести имају приоритет при заказивање првог прегледа, који се уради за 30 дана а често и пре.

И у Хрватској, као и у Србији, грађани најчешће оболевају и умиру од кардиваскуларних и малигних болести. Наши суседи су зато покренули кампању "Програм 72 сата", намењен пацијентима код којих је потврђен карцином дојке, дебелог црева, тумора главе и врата.

"Од дана када је саопштено пацијенту да болује од малигне боелсти, ради социјалног статуса, односа у породици, захтевамо да лечење мора да започне у року од 72 сата. То захтева само бољу организацију - постојећи кадар, инфраструктура, организација, позадинска организација се мора довести у ред", указује министар здравља Хрватске Синиша Варга.

Комшије планирају да до краја године овај програм прошире на све клиничко-болничке центре и болнице и све малигне болести. Наши лекари подржавају активности колега у Хрватској, али имају своје сумње.

Др Марија Здравковић каже да је пројекат врло амбициозно замишљено, али да ће се тек видети како ће функционисати у пракси.

"Ми у овом тренутку не можемо то да изведемо, упркос жељи да се не чека, код нас једино деца не чекају", додаје др Радан Џодић.

Др Миљко Ристић указује да такав програм аутоматски подразумева рад у сменама и додаје да се зато поставља питање да ли систем дозвољава да може да повећа број медицинског особља.

Предност Хрватске је што за здравство издваја четири пута више по становнику него у Србији. Али треба имати у виду и да је тамо изборна кампања и да треба сачекати да видимо да ли ће програм заживети. Оно што морамо да прихватимо из ове приче је да лечење малигних болести не сме да чека. Ни дана, ни сата.