Весићев одговор Амнести интернешенелу

НВО за људска права Амнести интернешенел (АИ) саопштила је јуче да прати развој ситуације у вези са расељавањем и смештањем Рома из неформалних насеља у Београду, истичући да расељавање треба спроводити по међународим нормама и позвала на усвајање закона којим се забрањују присилна расељавања.

Весић, који је председник Координационог тела за праћење реализације Акционог плана за пресељење становника новоформираних насеља, рекао је и да је Град отворен за сарадњу са међународним организацијама и спреман да отворено разговара о свему.

То би, како је навео у изјави Танјугу, била и прилика да се "те организације директно упознају са ситуацијом, а не да се обавештавају преко посредника".

Рекао је и да Град води одговорну социјалну политику према свима, уважавајући међународне стандарде и препоруке и у складу са поштовањем људских права.

Град је у сарадњи са ОЕБС-ом у оквиру пројекта за инклузију Рома, који је финансирала шведска агенција за међународни развој и сарадњу, израдио Акциони план за пресељење становника новоформираних насеља "Макиш 1", "Макиш 2", "Ресник", "Јабучки Рит" и "Кијево", рекао је Весић.

ЕУ је, подсетио је, подржала спровођење Акционог плана кроз пројекат "Саградимо дом заједно', вредан 3,6 милиона евра, а средства за реализацију тог пројекта никада нису додељена директно Граду, као што је објављивано, већ Агенцији Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС).

Весић је нагласио и да је Град Београд за реализацију тог пројекта за сада додатно издвојио 1,9 милиона евра сопствених средстава.

"Посебно желим да нагласим да је овај пројекат у тренутку када је влада формирала Привремени орган био месецима у статусу мировања и на њему се ништа није радило и постојала је опасност да се новац који је обезбеђен не искористи", навео је Весић.

Рекао је и да је великим залагањем Скупштине града и делегације Европске комисије пројекат поново покренут и данас је пред реализацијом.

Београд ће у партнерству са ЕУ, подвукао је, обезбедити стамбени смештај за 117 породица, од којих су неке већ стамбено збринуте, а Акционим планом за пресељење предложено је да се породицама понуде три различита модела становања.

Реч је о социјалном становању, поправци постојећих кућа, односно изградњи на постојећем земљишту или некој другој врсти помоћи ради достизања минимума адекватних стандарда становања и куповини сеоских домаћинстава.

Весић је подсетио да је Акциони план усвојен фебруара 2013. године и да је то само још један од "закочених пројеката" који је наслеђен.

"За само годину дана успели смо да одблокирамо пројекат и Град је обезбедио три локације за изградњу стамбених објеката: Орловско насеље, Јабучки рит и Мислођин", навео је Весић и додао да је, поред тих локација, обезбеђено још девет станова у оквиру Пројекта за избеглице и интерно расељена лица, а ти објекти се граде у Камендину.

Укупно је, навео је, 68 стамбених јединица доступно за социјално становање, а све у оквиру продужетка пројекта који је одобрен почетком фебруара ове године.

Компонента куповине сеоских домаћинстава се, навео је, показала веома успешном, те је за последњих годину дана до сада на тај начин збринуто 42 породице.

Процес пресељења и касније подршке на новим локацијама се, подвукао је, спроводи искључиво мултисекторски - укључени су социјална заштита, здравство, образовање, прибављање личних докумената и уз обезбеђену добровољност породица за пресељење.

Када је реч о у непризнатом колективном центру Пионирски град, Весић је рекао да постоји више од 20 извршних судских пресуда за исељење које су надлежни судови донели од 2004. до 2008. године.

"Ове породице су редовно обавештаване о могућности аплицирања за програме које спроводи Град Београд заједно са Комесаријатом за избеглице и миграције у циљу њиховог трајног решења, али се нису јављали. Чак смо их и појединачно обавештавали", тврди Весић.

Када је у питању насеље у Чукаричкој шуми, које је АИ такође поменуо, Весић је рекао да је Град спровео попис станара крајем марта и да ће, након анализе, започети са израдом Акционог плана за расељавање тог неформалног насеља.

Решење о рушењу објеката на тој локацији, објаснио је, није издала грађевинска инспекција Града Београда.

АИ је између осталог навео и да је Град почео да доставља обавештења о расељавању и да уклања велики број домаћинстава - око 230 из централног дела града уз реку Саву, како би се припремило земљиште за развојни пројекат "Београд на води", ради изградње луксузних апартмана и пословних зграда.

Према Весићевим речима, пројекат Београд на води спроводи се у складу са Законом о експропријацији који ће се примењивати када је расељавање тих породица у питању.

Расељавање осталих грађана ће, закључио је градски менаџер, бити спроведено у складу са међународним стандардима и препорукама.