Годишњица смрти војводе Степе обележена у Чачку

Државни секретар из Министарства за рад, запошљевање, борачка и социјална питања Драган Поповић поручио је да то министарство негује традицију и помаже рестаурацију споменика, што је учинило и када је у питању обележје војводи Степи, преноси Танјуг.

Истиче, у два наврата је Министарство помагало да се тај споменик обнови, а други пут је опредељено два милиона динара, а помоћ није изостала ни приликом сређивања спомен-комплекса на Љубићу.

Поповић је подсетио да Влада Србије има Одбор за неговање традиције, а да је Министарство огран који спроводи његове одлуке.

"Нама је циљ да рестаурирамо све споменике значајне за нашу историју, обележимо све важне датуме за нашу земљу као што је недавно било у Такову", закључио је Поповић.

Начелник Моравичког управног округа Слободан Јоловић подсетио је да сећање на великог војводу представља уједно и сећање на све оне који су учествовали у борби за слободу и стварање српске државе, и поручио грађанима да треба да памте ослободице из свих ратова који су се борили за слободу коју данас сви уживају.

Градоначелник Чачка Војислав Илић нагласио је да је војвода Степа последњих десет година провео у Чачку и истакао да је својим војним достигнућима задужио српску нацију и Чачане.

Војвода Степа Степановић је рођен је у Кумодражу крај Београда. Учестовао је у свим ослободилачким ратовима које је Србија водила од 1876. до 1918. године.

Због изузетних способности стално је напредовао у служби, а у два наврата је био и министар војни.

У Првом балканском рату, након победа над Турцима, помогао је Бугарима у опсади Једрена, а сабља турског команданта града Шукри-паше која му је предата, чува се у Народном музеју у Чачку.

У Великом рату командовао је Другом српском армијом, и извојевао је величанствену победу над Аустро-Угарима на Церу августа 1914. године и тако централним силама нанео први пораз у том сукобу.

Тај подухват донео му је чин војводе, а касније је са нашим снагама учествовао у другим дејствима: Колубарској бици, повлачењу преко Албаније, и пробоју Солунског фронта.

Његова армија ослободила је Сарајево новембра 1918. године. У граду му је приређен свечани дочек, а за боравак му је одређен дворац турских везира и аустро-угарских гувернера, што је он одбио и за себе одабрао просторије у помоћној згради.

Доцније је понео звање почасног грађанина највећег града Босне и Херцеговине, а депутати Сарајева признање су му уручили у Чачку.

Војвода се након пензионисања населио у Чачак где је, на почетку улице данас назване по њему, његов таст имао кућу.

Остао је упамћен по скромности, која га је красила и за време активне службе, и био је веома омиљен код својих суграђана.

Остаће забележено да је једном приликом вратио курира који му је донео пензију, јер је сматрао да је она превисока и да треба да се смањи.

"Мангупи! Хоће да упропасте државу! Враћај паре момче! Нека бар преполове,шта бих с толиким парама", рекао је тада војвода, забележили су историчари.

Војвода Степа Степановић умро је 27. априла 1929. године, а сахрани у Чачку присуствовали су краљ Александар Карађорђевић, патријарх српски Димитрије, војводини саборци и представници страних делегација и политичког живота Србије.

Некролози су објављени и у светској штампи.

Плато испред поште у Чачку краси споменик војводи Степи, од којег до куће у којој је становао води калдрмисана стаза са мермерним плочама, на којима су исписане велике војводине победе.

Степин надгробни споменик на чачанском гробљу оскрнављен је 2012. године, када је неко са њега однео бронзани украс и венац.

Комеморативну свечаност организовао је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Министарством одбране, Моравичким округом и градом Чачком, а церемонији су присуствовали и представници организација за неговање традиција ослободилачких ратова из Ивањице, Тутина и других градова Србије.