Ризик од сиромаштва у Србији највиши у региону

Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености, када се посматрају сви фактори који на то могу да утичу, у прошлој години износила је чак 43,2 одсто.

"Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености подразумева лица која су или у ризику од сиромаштва или изразито материјално ускраћени или живе у домаћинствима са веома ниским интензитетом рада и она је 2014. године износила 43,2 одсто.

Прецизније, уколико је лице угрожено макар по једном основу од та три, сматра се да је у ризику од сиромаштва или социјалне искључености", објаснила је Тијана Чомић из РЗС.

Подсетила је да је такво истраживање у Србији спроведено други пут заредом и план је да се спроводи сваке године.

Посматрано према старости, особе млађе од 18 година највише су изложене ризику од сиромаштва (29,6 одсто).

Најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе старије од 65 година (20,7 одсто).

Највишу стопу ризика од сиромаштва имају особе у домаћинствима које чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце (35,2 одсто).

У зависности од радног статуса, код лица старих 18 и више година најизложенија ризику од сиромаштва су незапослена лица (47,1 одсто), док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца (8,6 одсто).

Код самозапослених ова стопа износи 38,4 одсто, а стопа ризика од сиромаштва код пензионера је 13 одсто.

У поређењу са земљама у региону, у Србији је стопа ризика од сиромаштва највиша, објашњава Чомић.

"Једино су у Македонији резултати нешто лошији, али тај податак се односи на 2012. годину. Стопу изнад 20 одсто у 2013. су имали још и Грчка, Румунија, Бугарска, Литванија, Шпанија", објашњава Чомић.

Млади најугроженији 

Када је у питању тежак положај младе популације, Чомићева је рекла да је такав однос карактеристичан претежно у новим земљама чланицама ЕУ, док је у оним високо развијеним овај однос другачију, и млађе становништво представља мање угрожену категорију него стари.

Иначе, праг ризика од сиромаштва, односно примања лица за које се каже да су у ризику од сиромаштва у 2014. години износио је 13.408 динара просечно месечно за једночлано домаћинство.

За домаћинства с двоје одраслих и једним дететом старости до 14 година праг ризика од сиромаштва је 24.134 динара, док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце старости до 14 година овај праг 28.156 динара.

Из Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије указују да подаци добијени из СИЛЦ истраживања указују на релативно сиромаство грађана једне земље.

"Методолошки то значи да део становнишства у релативном смислу живи у лошијем положају од својих суграђана. Та лица нису нужно и апсолутно сиромашна, чак и највећи број њих и није апсолутно сиромашан", објашњава за Танјуг економска аналитичарка Тима Биљана Младеновић.

Указала је да се "линија" релативног сиромаштва налази на 13.408 динара месечно за једночлано домаћинство и да је тај износ и у номиналном и у реалном смислу нижи од прага који је утврђен 2013. године што, додала је, указује на смањивање стандарда становниста Србије.

Навела је да је ова стопа сиромаштва највиша забележена у Европи у 2013. години.

Указује и да подаци за 2014. годину нису још увек доступни за све земље чланице па је поређење за ту годину јос увек немогуће.

"Ипак, с озбиром на раст стопе ризика сиромаштва у Србији може се претпоставити да ће се Србија задржати у групи земаља са највишим процентом становништва под ризиком сиромаштва, заједно са Грвцком, Румунијом, Бугарском, Литванијом", казала је она.

Ипак, каже, иако подаци јесу забрињавајући, комплетнију слику могу да дају уколико се у анализирају заједно са показатељима неједнакости и апсолутног сиромаства.

Према истраживањима спроведеним у претходним годинама, око осам одсто становника је апсолутно сиромашно, односно није у стању да задовољи основне животне потребе, навела је Младеновић.

Овај концепт мерења сиромаштва најдиректније указује на део популације којој је животни стандард екстремно угрожен, додала је Младеновићева.

Положај младих у Србији је посебно неповољан, указује Младеновићева и додаје да је њих скоро 30 одсто под ризиком сиромаства, сто нас и у европским оквирима ставља у групу земаља са најнеповољнијим положајем.

Последњи упоредиви подаци показују да је једино у Румунији проценат младих који је под ризиком сиромаштва већи него у Србији.

Млади у Грчкој и Бугарској такође се налазе "на врху" ове лествице, упозорила је Младеновић.

Иначе, Влада Србије је у октобру 2014. године усвојила Други национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва који даје препоруке у свакој од димензија социјалне искључености и сиромаштва укључујући области запошљавања и тржиште рада, образовања, социјалне заштите, здравља и услова становања.

Такође у завршној фази израде је Програм реформи политике запошљавања и социјалне политике.