Косовска Митровица, повећан ризик од зараза због депоније

Доцент доктор Александар Ћорац рекао је за Танјуг да је тешко рећи да ли грађанима у Косовској Митровици прети зараза, вероватно да не, "али да ли је ризик од појаве зараза већи, то сигурно јесте".

"Притом, овде се не ради само о присуству или појави неке заразе. Нехигијенске, непланске депоније представљају вишеструки извор опасности по животну средину, ти ризици по здравље људи и животну средину су вишеслојни", упозорио је Ћорац.

У том правцу је Ћорац истакао присуство пластичних материјала који у реакцији са неким киселинама могу да подстакну појаву канцерогених болести, али као претњу је навео и појаву микробиолошких загађења.

То јасно показује да су ефекти таквих дивљих депонија врло негативни како на животну средину тако и на здравље становништва, нагласио је Ћорац и истакао да је решење за такав проблем првенствено у планирању у изради стратегија и планских докумената.

"Ми већ неколико година покушавамо да убедимо надлежне да се приступи изради локалних еколошких планова, који су камен темељац за даљу израду стратегија развоја општине. Да смо боље планирали, до овога не би ни дошло", сматра Ћорац.

Шеф Администрације општине Северна Митровица Адријана Хоџић истиче да се локална самоуправа озбиљно ангажовала да би решила тај врло важан и озбиљан проблем.

"Решавање овог питања се ради у више праваца. Ја се надам да ћемо наћи место где ћемо одложити отпад и да ће ова депонија нестати у скоријем времену", истакла је Хоџићева.

И остале општине на северу Косова имају проблем са дивљим депонијама које представљају отворену претњу по здравље становништва и животну средину.

Изградња регионалне депоније 

Намера локалних власти је да изграде регионалну депонију између Звечана и Лепосавића.

Власници парцела кроз чија имања би требало да прође пут до регионалне депоније траже огроман новац, што је додатни проблем за решавање тог питања.

Хоџићева истиче да је прича о изградњи регионалне депоније и трајном решењу тог проблема у току, указујући на технички проблем са власницима имања која се налазе у окружењу места где би требало да буде регионална депонија.

"Како сам ја добила информацију, имају енормне захтеве, траже енормну суму новца за компензацију једне мале парцеле која ће се користити од стране регионалне депоније као пут до тачке где ће се отпад складиштити", рекла је Хоџићева.

Животна средина на Косову угрожена је и великим бројем "Трепчиних" индустријских депонија и непостојањем колектора за прераду отпадних вода.

Од Приштине до Рашке на површини од око 300 хектара постоји 16 огромних индустријских депонија чија је маса већа од 200 милиона тона.