Породица П. Гојковића омбудсману: Није стављена тачка

Цео тај случај својевремено је заташкан, што је познато свим актерима, укључујући и омбудсмана Сашу Јанковића, тврди породица Гојковић у отвореном писму јавности достављеном Танјугу.

"Већ неколико дана једна од ударних тема у средствима информисања у Србији је заштитник грађана Саша Јанковић. Једни га оптужују да није имао дозволу за пиштољ из кога је у његовом стану живот изгубио наш син Предраг Гојковић. Други пишу петиције за његову заштиту, а забринут је и ОЕБС. Смрт нашег сина је споредна ствар, проглашен је самоубицом", наводи породица Гојковић у писму јавности. 

Они наводе да се о њиховом сину пише као о самоубици, иако је чињеница, тврде, да је 1995. неко зауставио истражни поступак о том случају, те да су они до данас безуспешно покушавали да на то скрену пажњу и да издејствују да се дозна истина.

"Ми знамо, а знају и непосредни учесници, Саша Мишић, Ђорђе Грубачић и Саша Јанковић, да је цео случај у полицији и судству био намештен и заташкан", каже се у писму.

Гојковићи напомињу да их не занима ничија политичка каријера и политички интереси, те указују да се ауторитет функције може сачувати само ауторитетом личности којој је поверена.

"Обраћамо се тужилаштву, полицији и суду, поверенику за информације од јавног значаја господину Шабићу, па и заштитнику грађана Саши Јанковићу, да објаве комплетан судски предмет. Записник са лица места, фотографије, скице, све изјаве узете тог дана и касније, налазе обдукције и парафинске рукавице. Нека стручњаци ураде реконструкцију догађаја и кажу у чијој је руци био пиштољ", наводи се у писму.

"Ево, да овом приликом прихватимо да је нормално да се у редовној процедури дозвола за пиштољ добија само дан пре убиства, да је нормално да у стану поред пиштоља буду пендрек, кутија од бомбе, и, како у записнику пише, меткови, да родитељи Саше Јанковића о случају буду обавештени одмах након догађаја и већ око 15 часова отац крене из Лознице за Београд, да је нормално да се нама, родитељима, за случај јави тек у 21 сат увече - седам сати након догађаја - да је нормално да код смртног случаја на лице места не изађу јавни тужилац и истражни судија, да је нормално да истрагу поведе инспектор Секуловић, па га замени Бонифантић, који има везе са учесницима из Лознице, да налаз обдукције нисмо могли добити два и по месеца, да смо на налаз парафинске рукавице чекали шест месеци, да је у једном периоду предмет био загубљен и много тога још. Нека је све то нормално", наводи породица.

"Тражимо одговор само на ова два питања:

Јанковић тврди да није био у стану када се догађај десио и да није улазио у собу у којој је био покојник (прва изјава дата након догађаја). То исто тврди и Саша Мишић. Полиција их је затекла у стану када је дошла. Како је онда парафинска рукавица узета од њих позитивна, имајући у виду временско и просторно ширење барутних честица. (У последњој изјави Јанковић каже да је миловао покојног друга по коси па су тако остале барутне честице, а ми га подсећамо на налаз обдукције у коме се каже да барутних честица није било ни на Предраговом лицу које је ближе пиштољу из ког је пуцано). 

И друго питање, обдукцијом је утврђено да није било барутних честица на улазној рани покојног Предрага, да је погођен у леву горњу усну и да се метак кретао здесна улево и благо наниже. На фотографији се види да му је лева рука у џепу као и да је постава на десном џепу извучена. Након пада на леђа пиштољ остаје поред десне руке. 

Да ли је то могуће? Која је то даљина са које човек може да пуца десном руком себи у леву страну лица и да притом не испусти пиштољ? 

Пензионисани балистичар ког је ангажовала полиција тврди да је пуцано са даљине веће од 30 сантиметара, а наука каже да барутне честице остају на удаљености од 60 до 110 цм, зависно од пиштоља и муниције. И зашто то одмах није утврђено за конкретан пиштољ и муницију него је све брзо враћено власнику. 

Да ли то искључује самоубиство, нека кажу стручњаци", пише породица Гојковић и закључује: "Ако је Саша Јанковић ставио тачку на овај случај, Србија не сме".