Стратегија ФХП о процесуирању ратних злочина

Сандра Орловић је, на представљању Модела стратегије Фонда за процесуирае ратних злочина у Србији за период од 2015. до 2025. године, нагласила да ако се ништа не промени, за наредних 10 година највише може да се очекује да ће пред лице правде бити изведено око 300 осумњичених за ратне злочине, преноси Танјуг.

У најбољем случају би, додала је, њих око 150 било осуђено.

"Ми сматрамо да су ови подаци недовољни и неприхватљиви и да је потребна драматична промена институција у односу на процесуирање ратних злочина у Србији", рекла је Орловић.

Истакла је да је основни циљ Стратегије значајно сузбијање некажњивости за ратне злочине кроз отклањање постојећих недостатака у нормативном и институционалном оквиру и обезбеђивање неопходних услова за снажно интензивирање процесуирања ратних злочина.

Према њеним речима, модел Стратегије се заснива на истраживању ФХП-а у пракси процесуирања ратних злочина у Србији, од 2004. до 2013. године, а ФХП се ослонио и на неке друге усвојене стратегије, попут Стратегије за борбу против организованог криминала и стратегије за борбу против корупције, као и стратегије за реформу правосуђа.

Орловић је истакла да је за овај модел Стратегије посебно била драгоцена државна стратегија за процесуирање ратних злочина у БиХ.

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић каже да та стратегија није само битна са аспекта решавања проблема који су постојали у прошлости, већ и са аспекта погледа у будућност.

"И Национална стратегија коју је израдио ФХП и оно што је посебно важно, Министарство правде је препознало ту потребу и формирало радну групу, која ће се бавити стратегијом и то представља уједињење државних и капацитета НВО сектора, да би се дошло до заједничког циља, а то је квалитетан папир, како ће се друштво суочити са озбиљним проблемом ратних злочина", рекао је Векарић.

Нагласио је да је јако битно јачање капацитета службе за откривање ратних злочина, тужилаштва за ратне злочине, као и јединице за заштиту сведока, јер је тренутно капацитет тужилаштва изузетно мали.

"Отворено је питање како процесуирати ратне злочине, ако немате довољно људи, средстава да то радите, уколико недостаје новац за истрагу, ако свака истрага доста кошта. То су проблеми који морају бити обухваћени овом стратегијом на адекватан начин", рекао је Векарић.

Према његовим речима, добро је што је Министарство правде препознало ове проблеме и што је кроз Акциони план за поглавље 23 обратило пажњу на те ствари и кроз, како је рекао, одређене фазе које су утелотворене у Акциони план, решило делимично питање капацитета, тако што ће се временом капацитети тужилаштва повећавати.

Фонд за хуманитарно право верује да је усвајање и примена Стратегије кључна гаранција посвећености државних органа том важном друштвеном процесу, односно испуњењу правне и цивилизацијске обавезе Србије према жртвама злочина почињених деведесетих година прошлог века.