"Импулс" у породици

Потреба за том услугом постоји, али још је неизвесно да ли ће она ући у систем социјалне заштите, или ће се, попут многих других, угасити када се заврши пројектно финансирање.

Родитељи деце са сметњама у развоју кажу да деца често наилазе на неразумевање и предрасуде. Ипак, они уче како да боље разумеју здравствене проблеме своје деце и усредсреде се на развој њихових потенцијала.

"Виктор се 11 година храни на сонду, то је била препрека и укључењу у колектив. И први пут за његових 11 година, Виктор једе на уста, што је било незамисливо. Од момента кад му је сонда постављена нико није знао како да нас као родитеље научи како да га научимо да на уста једе", каже мама Сања Димитрић.

"Осећамо сигурност, да је дете ту где треба, да може да му се пружи стручна пажња, да можемо да добијемо стручни савет", каже бака Драгана Дундић.

"То што сам научила долазећи овде је стрпљење, пре свега стрпљење", истиле мајка Бојана Рајалић.

У дневни боравак свакодневно долази 25 деце. Интересоање је, кажу у Звечанској, много веће.

"Ми имамо све ресурсе да можемо да изађемо у сусрет таквој врсти потреба. Један недостатак је да је то услуга која треба да уђе у систем сталне подршке. Управо овој популацији, деци и њиховим породицама, како би смо превенирали излазак деце из породице", каже директор Завода за заштиту одојчади, деце и омладине у Београду Зоран Милачић.

За помоћ породицама из буџета се издваја више од 50 милијарди динара. Мада финансијска помоћ не изостаје, услуга подршке родитељима нема довољно, тврде упућени.

"Родитељима требају од породилишта савети како бринути о деци, како заштитити њихово здравље, како их васпитавати на адекватан начин. Нарочито су угрожена деца са посебним потребама и њихови родитељи и њихова породица. Ту је подршка још увек јако слаба, нарочито ако су родитељи запослени", наводи директорка Фондације СОС Дечије село Србија Весна Мраковић Јокановић.

"Није проблем што дете уђе у хранитељску породицу, уђе у систем социјалне заштите, само то треба да траје кратко, да се за то време ради са биолошком породицом, да се створе услови да се дете врати у биолошку породицу, односно ако то није могуће, онда да се обезбеди стална стабилност веза које трају за цео живот и које ојачају дете за његов развој и будућност", наводи Добрила Грујић из Центра за породични смештај.

"Највећи проблем је одрживост услуге, кажу у ресорном министарству, када по завршетку пројеката, локална самоуправа треба да преузме финансирање услуге подршке.

"То се у највећем броју случајева једноставно не деси. Локалне самоуправе или немају новца или немају интересовања, како кад, једноставно не желе да уложе у услугу која помаже да дете остане у породици и да породица постане успешнија. Радимо свакако и на промени одговарајућих законских решења а свакако да је превентива најбољи начин", истиче министар за рад, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Биолошка породица, на жалост, понекад није и најбезбедније место за одрастање. Тада се за дете тражи најбоље решење - усвојитељска или хранитељска породица. Установе социјалне заштите су крајње решење.

Тамо тренутно одраста 916 дечака и девојцица. Србија је једна од првих земаља у региону, која је законом забранила смештај деце млађе од три године у институције.