Грачаница – политички и културни центар Срба јужно од Ибра

За Грачаницу се одавно чуло и ван граница Србије. Многе светске личности, од политичара до музичара, боравили су у њој да би посетили чувени српски средњовековни манастир, који је прва асоцијација за то место.

"Имамо посетиоце из далеких југоазијских земаља – Кине, Тајвана, велики политичари, велики спортисти... Овде сам упознао једног Пелеа, једног Боноа", каже координатор за верску и културну баштину Бобан Тодоровић.

Према косовском закону, Општина Грачаница је формирана 2008. године. У њој је већинско српско становништво, ту је и мањи проценат Рома и Албанаца, па је зато суседна Ајвалија постала још ближа.

"Бреме које је прешло преко плећа овог народа показује да је могуће опстати овде. Ако смо у тим најгорим временима успели да се сачувамо и опстанемо, не видим разлога зашто не бисмо могли да се економски, духовно и културно оснажимо и постанемо једно језгро одакле ћемо ширити управо ту позитивну енергију и намеру да на овим просторима морамо да опстанемо, као што и хоћемо", истиче градоначелник Владета Костић.

Реновирани Дом културе центар је свих лепих дешавања која су годинама недостајала њеним становницима и мештанима околних српских села.

Директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић каже да тај дом протеклих годину и по има мисију да доведе људе на врхунске догађаје и да им та култура у неку руку разбије границе гета.

Уз најважније српске институције које су у њој смештене, али и изградњом нових зграда и хотела, Грачаница све више поприма обрисе већег места. Како кажу њени мештани, она постаје замена за Приштину која је за Србе и даље забрањени град.