Дан сећања на рушење Народне библиотеке

На централној манифестацији на месту срушене библиотеке окупили су се представници Владе Србије, дипломатског кора, градски челници и грађани, преноси Танјуг.

Том приликом посетиоци су оставили по једну књигу као симболичан повратак књиге на место где је уништен део српске и светске културне баштине, а крајем априла биће поклоњене библиотекама са најсиромашнијим фондом у нашој земљи.

Министар културе и информисања Иван Тасовац подсетио је на значај окупљања на том месту "на месту злочина, на месту на ком су гореле књиге".

"Искрено се надам да ћемо једног дана, у не тако далекој будућности, на овом истом месту ипак моћи да окренемо нови лист, да пресавијемо табак и да направимо важан друштвени и културни заокрет тако што ћемо омогућити да се књига, не само симболички и повремено, него и фактички и трајно врати на Косанчићев венац", истакао је Тасовац.

Министар је подсетио да је Београд у ратовима рушен чак 38 пута, али и да историја која је запамтила исто толико генерација ратника, памти и исто толико градитеља.

"На нама је да се определимо да будемо управо једна таква генерација", напоменуо је Тасовац.

В. д. управника Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић је у поетско- филозофском говору рекао да историја није детективска прича са само једним решењем и именом.

"И мада смо никакви детективи није лоше када покаткад налетимо на отисак нечијег прста, који нам укаже на злочинца. Криминолози тврде да нема два иста отиска прста. Лица можете наћи пљунута, али шаре на јагодицама никако", додао је Блашковић.

Блашковић је истакао да би зато сви, као неписмени, морали да се потписујемо палцем јер би се можда у том случају, историја теже фалсификовала, значи понављала. "Баш ме интересује ко је крив?", запитао се Блашковић.

Књижевник и издавач Владислав Бајац напоменуо је да је за њега књига овоземаљско чудо.

"Имам потребу тако нешто да кажем чак и у оваквој прилици, у којој још једном обележавамо бесрамно уништење стотина хиљада рукописа, књига, писама, географских карата и архивске грађе чуваних под кровом најважније културне грађевине и установе једног народа", додао је Бајац.

Бајац оцењује да су књиге не само трајније већ и мудрије од својих аутора.

"Оне знају да њихово окупљање на једном месту чини у том заједништву сваку понаособ вреднијом", истакао је он и додао да оне све заједно чине савест једног народа, његову прошлост, као и будућност.

"Књига је вечна у ма ком облику. Зар доказ њеном трајању нисмо сви ми овде?", закључио је Бајац.