На ратиштима на Блиском истоку 25 грађана Србије

Ђорђевић је у паузи семинара "Роуз-Рот" Парламентарне скупштине НАТО-а, који се одржава у Скупштини Србије, рекао да је из Босне и Србије на тим ратиштима било око 300 људи, преноси Танјуг.

"Србија није оптерећена великим бројем људи који се налазе у Сирији и на Блиском истоку, више их има из Босне, а већи је проблем Косово. Ипак, прецизне податке, кад је реч о Косову, немамо", додао је Ђорђевић.

Према његовим речима, БиХ има евиденцију тих особа.

"Они имају велики број људи, али имају евиденцију о томе. Србија нема тај проблем, знамо колико је настрадало, колико је отишло, а колико је још увек доле, али то је занемарљив број", истакао је Ђорђевић.

Напоменуо је да се не може дефинисати профил људи који одлази на ратишта, те да има и оних са криминалном прошлошћу.

Упитан шта се променило после доношења закона којим је забрањено учешће на страним ратиштима, директор БИА је одговорио да се велики број вратио, пре свега оних који су били у Украјини.

Сада се у Украјини налази само неколико људи, а што се тиче Сирије и тог ратишта, питање је како до њих долазе информације, рекао је Ђорђевић.

Ђорђевић је на скупу рекао да је Србија у протеклом периоду уложила знатне напоре у борби против тероризма и исламског екстремизма, истакавши да Агенција константно ради на откривању оних који желе да оду на страна ратишта.

Истакао је да је акценат рада Безбедносно-информативне агенције у борби са тим проблемом на превентивном деловању, на откривању и идентификовању појединаца који бораве на страним ратиштима.

"Овдашњи исламисти повезани са европским"

Како је рекао, додатни безбедносни проблем јесте повезаност екстремних исламиста са Балкана са сличним структурама у Европи.

"Поједини међу њима издвојили су се као лидери који пропагирају учешће у џихаду, а један број њих се прикључио у жељи за доказивањем шеријатских вредности", навео је Ђорђевић.

Пример за то су млади џихадисти из Србије који су изгубили живот у Сирији.

Према његовим речима, константну опасност представљају и саморадикализовани појединци који подржавају такву идеологију, а способни су да самостално изведу неке терористичке акције.

Ђорђевић је рекао и да не треба занемарити повезаност тероризма са организованим криминалом, али ни улогу медија, поготово интернета, у пропагирању џихада.

Указао је да је Србија донела низ европских закона и конвенција и применила међународне стандарде за ту области.

Ђорђевић је рекао да је у борби против исламског екстремизма неопходна сарадња БИА са сличним службама у региону и Европи на размени информација и откривању финансијера, као и на ангажовању свих сегмената у друштву на националном и међународном нивоу на супротстављању тероризму.