Шабић: Забрињавајуће стање у области личних података

Годишњи извештај Повереника о раду за 2014. годину достављен је и председнику Републике Томиславу Николићу, Влади Србије и Заштитнику грађана, а објављен је и на веб-сајту Повереника, наводи се саопштењу, преноси Танјуг.

Шабић је истакао да је и у 2014. години настављен континуирани тренд све интензивнијег обраћања грађана и других субјеката Поверенику, што је потврда раста поверења у институцију Повереника, али и великог броја проблема у остваривању права.

У 2014. години Повереник је имао укупно 11.387 предмета и то 8.749 из области слободног приступа информацијама и 2.638 из области заштите података о личности.

То је, како је рекао, за око 15 одсто више у поређењу са 2013. годином, за око 33 одсто више него 2012, за 46 одсто више него у 2011, три пута више него 2010. или 26 пута више него 2005. године.

Ти подаци се, како је објаснио, односе само на формалне поступке, док је број неформалних обраћања грађана неупоредиво већи.

"Оцене стања у две области су битно, дијаметрално различите. Без обзира на одржавање неких хроничних проблема, па и поновну појаву неких проблема за које смо мислили да су превазиђени у области слободе приступа информацијама, имамо континуиран прогресиван процес, који је по много чему иреверзибилан", рекао је Шабић.

Поменуте проблеме, како је додао, никако не треба потцењивати и треба нагласити да су они производ и последица нефункционисања механизама који нису под контролом Повереника, већ извршне власти.

Влада, како је рекао, упркос законом утврђеним обавезама ни у једном случају, када је било потребно, није принудом обезбедила извршење решења Повереника.

"Лошу 'праксу' Министарства правде и државне управе које три године није процесуирало ниједног од бројних прекршиоца закона, у 2014. години практично је наставило сада надлежно Министарство државне управе и локалне самоуправе", навео је Шабић.

Шабић каже да је такав однос надлежних за покретање прекршајних поступака објективно "позив" на кршење закона.

Шабић је истакао и да такву праксу треба променити, с обзиром на значај транспарентности, као и за остваривање низа транзиционих циљева, односно фундаменталних начела демократског друштва, као што су добра управа, демократска контрола власти, рационалност, одговорност и посебно за борбу против корупције.

Како је истакао, потцењивање чињеница које говоре о непоштовању обавеза према јавности, поготово кад је пропраћено хроничним одсуством одговорности за кршење Закона о слободном приступу информацијама, извесно и неминовно удаљава од остваривања већине транзиционих циљева, посебно од резултата у борби против корупције.

Највећи проблем је, према његовим речима, потпуно одсуство осмишљеног, стратешког приступа на државном нивоу, јер је примена савремених стандарда заштите података о личности за сваку транзициону државу сложен државни задатак, чије решавање подразумева такав приступ и ангажман великог броја субјеката.

Међутим, тврди он, ни више од четири године након усвајања Стратегије заштите података о личности, иако је имала обавезу да то уради у року од три месеца, Влада није донела Акциони план за спровођење Стратегије, која је остала празна прокламација, а пропуштено је да се уради много шта што је било и могуће и нужно.

Шабић наводи и да, поред више упозорења Повереника на потребу радикалних измена односно доношење новог закона о заштити података о личности, на том плану ни у 2014. години практично није ништа учињено.

Шабић је рекао и да је изостала реакција и на раније парцијалне иницијативе Повереника па нема законских решења у веома деликатним областима обраде личних података као што су видео надзор, биометрија, безбедносне провере, а слично важи и за приступ подацима о електронској комуникацији грађана.

Повереник подсећа и да је сачинио модел новог Закона о заштити података о личности, који је у октобру 2014. године доставио Министарству правде.

"Нажалост, није познато да је Министарство правде, односно Влада Србије, предузело активности с циљем усвајања достављеног модела ЗЗПЛ или израде новог текста на основу тог модела", навео је Повереник.

Родољуб Шабић истиче и да звучи "бизарно" податак да ни шест година од почетка примене Закона Влада није донела уредбу о заштити нарочито осетљивих података, због чега је законом зајемчена посебна заштита нарочито осетљивих података великог броја лица остала само празна прокламација.

Услед тога, рекао је Шабић, у великом броју случајева обраде података, долази до повреде права грађана и то врло често од стране државних органа.

"Наведени разлози доводе до великог броја повреда зајамчених људских права па је неопходно, да сви надлежни органи, посебно Влада и надлежна министарства, квалитативно измене досадашњи однос према стању у области заштите података о личности", закључио је Шабић.