Недовољно апарата за зрачење, дуге листе чекања

На зрачење се најдуже чека у Институту за онкологију у Сремској Каменици. У овом тренутку у квару је једини апарат за зрачење у Кладову, а на ВМА не ради један од два апарата.

И у установи у коју на зрачење долази највише пацијената из целе Србије – Институту за онкологију и радиологију у Београду, поново се ради у три смене, до један ујутру, јер је поново у квару један од четири апарата.

"У овом тренутку на зрачење чека негде око 200 пацијената. Када ће они доћи на ред, зависи од тога када ће поправити апарат", истиче др Весна Плешинац Карапанџић из Института за онкологију и радиологију Србије.

Др Зоран Радовановић, директор Клиничког центра Ниш, истиче да се на два апарата, од три расположива, дневно прегледа 120 и 130 пацијената.

"Листа чекања је 602 или 603 пацијента, то су подаци са онкологије. Пристижу нови пацијенти, нама треба још један апарат да бисмо могли да радимо у пуном капацитету", истиче Радовановић.

Радиолог са ВМА Дејан Јовановић наводи да су листе чекања, када је све у реду, од 30 до 45 дана, што је прихватљиво у радиотерапији.

"У овом тренутку зрачимо пацијенте који су у јануару обрађени, што је чекање од три месеца", указује Јовановић.

Како сазнаје РТС, у понедељак ће бити одржан хитан састанак Републичке стручне комисије за онкологију. Посебно ће се говорити о проблему радиотерапије, после чега би требало да буде направљен план за набавку и расподелу нових апарата.

"Министарство здравља и Влада планирају да ове године набаве за Србију између десет и 12 акцелератора, да имамо двоструко више. То ће за мене лично бити догађај века у српској медицини", истиче др Радан Џодић, директор Института за онкологију и радиологију Србије.

Министар здравља Златибор Лончар наводи да је апарат у Каменици почео да ради, а у Кладово је стигао део за апарат.

"Ево на чему ми инсистирамо да људи знају, на чему ћу ја инсистирати – да из пројекта Светске банке за акцелераторе купимо најмање десет апарата за двадесет милиона", истиче Лончар.

Коментаришући поједине иницијативе да пацијенти из Србије одлазе на зрачење у Бањалуку, Лончар наводи да две владе нису могле да се договоре око цене.

Међутим, живот нема цену, и када неко болује од најтеже болести, свако чекање на зрачење и уверавања да због тога неће бити додатно угрожен, нису убедљива.

У овом тренутку су, тврде стручњаци, сви капацитети максимално искоришћени, а неколико стотина пацијената не зна када ће доћи на ред за зрачење, и да ли ће дочекати неопходну помоћ.