Транспарентност Србија о јавним набавкама

Програмски директор Транспарентности Немања Ненадић изјавио је да су измене тог закона предвиђене и домаћи стратешким документима из те области, али и новим директивама ЕУ, јавља Танјуг.

"Измене Закона ће бити сасвим сигурно", рекао је Ненадић на конференциј за новинаре на којој су представљана истраживања о проактивном објављивању информација о раду и о спровођењу Закона о јавним набавкама.

Представник те организације Данило Пејовић сматра да би у садашњем Закону о јавним набавкама "више ствари требало измени или допунити" а посебно одредбу додатни услови која је чето предмет спора.

Пејовић је рекао и да ту одредбу приликом расписиванај тендера треба или лимитирати ил истандрадизовати како не би била механизам који може довести до копруције.

Према његовим речима, позивање на одредбу додатни услови може се гледати на начин и да онај ко расписује тендер кроз ту одредбу "тачно циља на одређеног понуђача".

Председник Транспарентност Србија Владимир Гоати је указао на значај законског споровођења јавних набавки чија просечна вредност на годишњем ниво износи око 2,5 милијарде евра.

Према његовим речима, у борби против копруције, која је "река без обала" и веома мали део те суме неком мозе да значи затвор, некоме богатство...

Према резултатима истраживања, праћење система и поступака јавних набавки показало је да у овој области постоје крупни изазови и поред тога што је Србија у 2012. години донела квалитетан Закон о јавним набавкама.

Траснпарентност Србије је оценила и да Стратегија развоја јавних набавки из октобра 2014. не нуди решење за све проблеме "мада увиђа потребу за унапређењем транспарентности, побољшање процеса планирања, већу одговорност и боље коришћење интерне и екстерне контроле и ревизије".

Један од озбиљних проблема за цео систем јавних набавки у Србији, како је указано у истраживању, "јесте чињеница да се и даље неке крупне набавке спроводе без примене тог закона, а на основу међудржавних споразума или споразума са међународним финансијским институцијама".

Као пример наведени су "везани аранжмана", односно кредит и набавка из Кине за изградњу ТЕ Костолац Б "и проблематична решења из "леx специалис-а" за "Београд на води".

Проблематична решења из "лекс специјалиса" "наговештавају да ће изградња јавних објеката на том простору бити поверена без надметања и плаћена компензацијом кроз доприносе за грађевинско земљиште, што је супротно решењима из Закона о јавним набавкама".

Указано је и да недавно објављени нацрт Стратегије финансијских истрага мора да се битно побољша, "нарочито кроз прецизирање обавеза за проактивно поступање јавних тужилаца и других органа".

Оцењено је и да је конкуренција у јавним набавкама и даље слаба јер се годинама креће између 2,6 и 2,7 понуде по расписаном тендеру уз напомену да је реална конкуренција чак и мања јер је увек нека од понуда неприхватљива.

Према налазима истраживања, већина органа власти не поштује обавезу објављивања докумената у информаторима о раду, чији је садржај прописан Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, и Упутством Повереника за информације.

Резултати истраживања показују да и даље велики проблем представља неажурност, али и необјављивање прецизних података о роковима за пружање услуга, извршавању буџета, додељеној и примљеној финансијској помоћи.