Медијско описмењавање младих

Ученици Тринаесте Београдске гиманзије за овај "Инетрнест" форум анализирали су како су медији извештавалии о окупацији Биоскопа Звезда и блокади Филозофског факултета.

Задатак је био утолико тежи јер у школама медијске писмености нема ни у једном наставном предмету, већ све зависи од личног интересовања самог професора. Kао предмет изучава се тек на Универзитету.

"Наши закључци су да су теме попут образовања, културе у медијима јако запостављене, да не кажем маргинализоване, и да оне просто на том тржишту информација не могу да се такмиче са темама попут естраде, спорта, националне политике", каже Јована Матејић из Тринесте Београдске гимназије.

Пројекат је значајан, јер средњошколцима отвара нове могућности стицања знања, кажу словеначки профеосри.

"Пројекат им омогућава слободно истраживање. Они сами могу да дефинишу циљеве и на том путу се они уче како доћи до знања", објашњава Јанез Крек, декан Педагошког факултета Универзитета у Љубљани.

Можемо да кажемо да млади поседују велику информатичку писменост. Вешти су у коришћењу компјутера, мобилних телефона.

"Оно што јесте проблем, то је питање садржаја - шта је оно чиме они комуницирају. Основна ствар, циљ овог пројекта јесте заправо квалитетни садржај. Производња квалитетног садржаја. Наравно, подразумева се да без одређених знања нема анализе или критичког приступа", истиче Зоран Хамовић, председник Удружења "Библиотека плус" и аутор пројекта.

Професор Факултет политичких наука у Београду Мирољуб Радојковић каже да је Србија земља која већ сада има већу компјутерску него медијску писменост.

"Ко није о томе размишљао може да види колико има дезинформација, гласина, превара, лажи на друштевним мрежама, а то је онај главни медиј који управо одговара генерацији са којом ми данас радимо", истиче Радојковић.

Зато "Интернест" програм омогућава стручњацима различитих области да држе предавања, консултације, семинаре, дебате према потребама ученичких тимова и ментора.