Скупе школарине терају студенте у иностранство?

Пошаљете студента у велики град. Платите му само карту, а наредних три или пет година он сам себе издражава. Невероватно? Не, ако упише факултет у државама у којима је школовање бесплатно, а систем омогућава велики избор студентских послова, попут аустријског универзитета у Грацу.

"За студенте бивше Југославије и Србије је школарина, односно такса за студирање око 700 евра, сваки семестар, али ако се испити полажу у року, односно, одређени број испита, студенти имају право да им се врати та школарина", каже Белма Цоковић из Амбасаде Аустрије у Србији.

Oд 16 савезних држава у Немачкој, у 15 је студирање бесплатно. А и у Данској, Исланду, Норвешкој, Финској и Шведској. Још можете аплицирати за стипендије.

Код нас, чак иако сте на буџету, плаћате потврде, пријаве, а и ретко кад свих књига има у библиотеци. Послова за студенте има врло мало. Ако их и нађу, углавном су кратког рока.

"Због Болоњског процеса то је прилично захтеван задатак. Свакако велики број студената ради, због тога испашта настава, и студенти се генерално налазе у једној веома незавидној позицији", Никола Срдић, председник Студентске Уније Србије.

Због много бољих услова студирања на постдипломским студијама у иностранству, наши професори се плаше да ће остати без најбољих студената.

"Привлачи прилично високим стипендијама које нико у земљи не даје у толиком износу, високим стипендијама и бесплатним школаринама. Њихови студенти не оду из земље, него оду у индустрију", објашњава Миодраг Поповић, проректор за финансије и организацију БУ.

Мало је позната чињеница да факултети у Србији више зарађују од буџетских него од самофинансирајућих студената, јер држава за сваког годишње плаћа око 220.000 динара док ови други за школарину издвоје дупло мање. Иначе, девет факултета Универзитета у Београду најавило је повећање школарина за наредну академску годину.