Медијски садржај није прилагођен особама са инвалидитетом

Горан Пековић је рекао да прилагођавање медијског садржаја особама са инвалидитетом постоји декларативно, али да то, ипак, није законска обавеза. Навео је да је 9. фебруара ове године донета препорука за употребу титлова и знаковног језика, али да ни она није обавезујућа.

Истакао је да јавни сервис има највећу обавезу када је у питању прилагођавање садржаја, али да, на пример, Радио-телевизија Војводине емитује око два одсто таквог садржаја, Радио-телевизија Србије други програм око 1,7 одсто, а да се прилагођени садржаја на првом програму РТС-а "мери промилима".

Додао је да је још један од проблема то што се особе са инвалидитетом не приказују у редовном програму, као саставни део друштва, већ се приказују само у специјализованим емисијама и додао да је неопходно увођење одређених квота, којима би било прописано колики део програма мора да буде посвећен и прилагођен овим особама.

Председница Националне асоцијације особа са инвалидитетом Иванка Јовановић оценила је да је велики проблем што су неке групе особа са инвалидитетом потпуно занемарене, какве су особе са интелектуалним потешкоћама и да су њима информација недоступне, јер су тешке за разумевање.

Рекла је да поред медијских задржаја особе са инвалидитетом не могу да приступе одређеним документима јер садржај није прилагођен или да позову полицију, ватрогасце, Хитну помоћ, јер је то могуће урадити само позивом, а неким људима инвалидитет то онемогућава.

Боља ситуација након дигитализације

Јовановић је навела да слепе особе због недостатка титлова најчешће на телевизији могу да прате само стране програме, а да особе са оштећеним слухом скоро нигде не могу да прате информативни програм и додала да ће се та ситуација поправити са дигитализацијом.

Потпредседница удружења особа са оштећеним слухом Сузана Маслаћ рекла је да је највише што су ти људи успели да добију вести од пар минута на знаковном језику. Он је нагласила да у Србији живи око 80.000 људи и да они не могу да приступе ни већини културних садржаја.

"Ми не можемо у позориште, није нам прилагођен садржај. Није у реду да гледамо само стране филмове. Понекад се на ТВ-у 'врти' кајрон са истим информацијама цео дан. Глува деца немају могућност да прате дечји програм, губе ту могућност да се едукују", рекала је Мслаћ.

Државни секретар Министарства кулуре и информисања Саша Мирковић рекао је да је добро што је у сету медијских закона јасно дефинисано шта је јавни интерес који морају да промовишу јавни сервиси и додао да би тиме знатно требало да се поправи ситуација за особе са инвалидитетом.

Истакао је да је ове године увећан буџет за финансирање програма за особе са инвалидитетом и да у 2015. години износи око девет милиона и да је горњи лимит по пројекту повећан на милион динара. Мирковић је додао и да је неопходно радити на томе да локалне самоуправе препознају олакшани приступ информацијама као значајан.