Кад закон васпитава родитеље

Као да им нису довољне свакодневне бриге, родитељи се све чешће питају где је граница закона – када им помаже а када одмаже у васпитавању и бризи за децу.

Велика полемика повела се око тога шта је у интересу детета: шамар или лепа реч, за вакцину или против – дилема оних који су као мали без питања вакцинисани. Највише их збуњују опречне информације.

"Оно што држава треба да уради је да обезбеди информације родитељима и да се потруде да тај канал кроз који добијају информације буде прави: шта је вакцина, који су ризици ако дете добије а који ако не добију вакцину. Тек на основу тога да родитељ одлучи", каже Драгана Соћанин из Удружења "Родитељ".

Дете не може само да одлучи да ли да прими вакцину и када ће код зубара, али, ако то не уради на време, мама и тата ће платити део цене поправке зуба.

У скандинавским земљама је и драстичнија казна – родитељ може бити проглашен неодговорним. Код нас, чини се, не поштују се ни основни прописи.

"Можемо да видимо да се деца, чак до вртића, превозе стојећи на предњем седишту, што је недопустиво. То је директно угрожавање живота детета и држава ту треба да се меша", каже Драгана Соћанин.

Иако се родитељи труде да деци буду сигурносни појас, ломови су најчешћи у бракоразводним парницама. Сада се о старатељству родитељи договарају, по новом грађанском законику можда неће имати ту могућност.

"Држава ће рећи да родитељи морају да се договоре, неће им оставити као слободну вољу ако не желе да се договоре. То ће бити изузетак који ће морати и те како да образложе на суду", каже Марија Петровић из Центра за права детета.

Минимална интервенција државе која је само ослонац родитељима јесте идеал до кога се не стиже лако. Лоше је када родитељи нису довољно укључени у живот своје деце. Још је горе када нису укључени у писање закона који односе у породици треба да уреде.