У децембру драстично више азиланата у Србији

Највише миграната је из Сирије и Авганистана, речено је на скупу и наведено да је у новембру прошле године евидентирано око 2.200 тражилаца азила, у октобру око 2.300, а у децембру 2013. године нешто више од 600, преноси Танјуг.

Истакавши да у области азила имамо све веће обавезе, комесар за избеглице Владимир Цуцић навео је да је Србија земља транзита за ове људе и да само неколицина њих сачека целу процедуру, односно остане у Србији.

"Наш велики успех је што током 2014. godine није било тражилаца азила изван центра за азил", рекао је Цуцић и навео да Комесаријат располаже са 770 места у пет центара за азил у Бањи Ковиљачи, Боговађи, Сјеници, Тутину и Крњачи.

Пре две недеље капацитети су били пребукирани, а данас је нешто више од 300 људи у центрима, рекао је Цуцић на скупу.

Навео је да ће због дешавања у Сирији и осталим ратом захваћеним подручјиама, врло брзо бити потребни додатни капацитети и бар још једнан центар за смештај тражилаца азила.

Цуцић је рекао и да је Комесаријат иницирао и преузео још један велики посао у вези са спровођењем Регионалног стамбеног програма Републике Србије, којим треба да буде збринуто 16.780 најугроженијих избегличких породица у Србији.

То је, како је рекао, заједнички вишегодишњи програм Србије, БиХ, Црне Горе и Хрватске и треба да обезбеди трајна стамбена решења за око 27.000 најугроженијих избегличких породица, односно за око 74.000 људи у региону.

Програм је за све четири земље вредан 584 милиона евра и биће спроведен наредних пет година. Финансира се средствима ЕУ, САД, Немачке, Италије, Норвешке, Швајцарске, Данске, Турске, Луксембурга, Кипра, Румуније, Чешке, Словачке и Мађарске.

Говорећи о активностима Комесаријата, заменица комесара за избеглице и миграције Светлана Велимировић истакла је да ће из ИПА средстава бити финанисран пројекат у оквиру кога наше законодавство треба да буде усаглашено са европским директивама које се односе на признавање статуса, пријем, интеграцију.

Пројекат траје наредних годину и по дана, како би Србија била у потпуности спремна за приступање ЕУ и у том сегменту, рекла је Велимировићева.