Вредно искуство за стажисте из редова мањина

Арбер Арифи је из Прешева. Сада на мастер студијама правног факултета,а пре скоро годину дана је почео да учи српски језик како би могао да стажира у некој од републичких инсититуција. Прилику је добио у Министарству здравља где као правник проучава шта би од прописа могло боље да се примени.

"Сам назив државна институције привуче велику пажњу", каже Арифи. Истиче да му је то била прилика да види како функционише овај систем државне управе.

Колико су државне институције споља и изнутра другачије може да види десеторо стажиста албанске, ромске и бошњачке националности.

Психолог из Пријепоља Един Шантић каже да му искуство стажирања личи на процес сазнавања како мађионичар изводи трик.

Дипломирана правница из Новог Пазара Мајида Лубара наљпомиње да је доста другачије од онога што је замишља док је стурдирала Пракса је доста другачија, људи дају живот стварима, додаје Лубара.

Администрација у Србији често се описује баш као и ходници некадашњег СИВ-а, гломазна је и не претерано функционална. Стажисти планирају да је промене.

Прву прилику добиће када се у своја места врате после шестомесечног проучавања државничке апаратуре.

Иван Дурмишевић учитељ из Лебана каже да би, извођењем радионица и контактима са људима које је упознао, могао да помогне у свом крају.

Психолог Един Шантић каже да има идеју о психолошком саветовалишту усмереном према групи људи који су прошли неке облике дискриминације.

"На личном нивоу мислим да ће свако од нас осетити и мало више самопoштовања јер ми смо млади амбасадори наших локалних самоуправа. Ова искуства могу лако бити имплементирана и у наше заједнице," сматра докторанд права из Пријепоља Амра Мухотић.

За програм је велики комплимент заинтересованост - ове године осморо студената пријавило се за једно место. Тежи део за оне који су примљени наступа када се стажирање заврши.

"Нажалост, оно што јесте лоше искуство је да нису довољно искоришћена та њихова знања и вештине јер највећи број тих младих људи када се заврши програм не нађу место ни у локалној самоуправи", напомиње Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић

Према њеним речима, веома мали број стажиста буде ангажован од стране националних савета. Покушавмао да кроз друге пројекте нађемо неко одрживо решење за њих, додаје Пауновићева.

Док се тражи решење, а млади стажисти полажу велике наде у будућу администрацију један проблем остаје. Нема података колико је припадника националних мањина заступљено у државним институцијама, чак ни они сами о томе не желе да говоре. Оцена Канцеларије за људска и мањинска права је да их је свакако - недовољно.