Како да се заштитимо од клизишта

После седам месеци од поплава и клизишта, штете на објектима, путевима и шумама још се санирају. Штета се мери десетинама милијарди динара сваке године. Србија може да санира сва клизишта која угрожавају безбедност грађана и инфраструктурна здања, новцем којим за пет година плати само отклањање последица, процена је стручњака.

Надлежни тврде да ће сви који су остали без крова над главом услед поплава и клизишта, 15. фебруара 2015. добити нове куће. Путеве ће санирати по приоритетима.

До 24. априла прошле године, породица Мишовић из Гуче имала је свој дом. А онда, током ноћи, њихова кућа је почела да клизи. После четири месеца боравка у комшилуку, вратили су се у полусрушену кућу. Чекају градњу нове.

"Имам један записник што сам добио од комисије, пише да сам исељен, а немам финансија да самостално почнем да градим", каже Станко Мишовић, власник куће.

Клизишта су у чачанском крају оштетила не само куће већ и путеве и уништила шуме.

Југослав Петровић, председник Месне заједнице Горњи Дубац, каже да у селу Дубац постоје три клизишта. "Од мајских временских непогода ни дан-данас нису санирана. Велика су оштећења на путевима", каже Петровић.

Звонимир Баковић из "Србијашума" истиче да је избор врсте дрвета за садњу прилагођен функцијама шума које ће бити подизане на тим подручјима, која су угрожена клизиштима.

"Да би једно дрво достигло крајњу оплодњу за сечу потребно је 120 година, а од момента пошумљавања голети да би имало функцију заштите земљишта од ерозије потребно је да прође десетак година", рекао је Баковић.

Ризик од клизишта може да се сведе на разумну меру, тврде стручњаци.

Професор Милан Глишић из Инжењерске коморе Србије рекао је да треба урадити детаљан катастар свих клизишта на територији Србије са циљем да се прво одреде путни правци куда треба да прођу. Према његовим речима, ако клизишта не могу да се избегну – онда се она морају санирати, то је основни предуслов.

Надлежни сматрају да катастрофе не можемо да избегнемо, али их убудуће морамо спремније дочекати. Кажу да сваки долар који Србија инвестира у заштиту од ризика, враћа се седмоструко.

Марко Благојевић, директор Канцеларије за помоћ и обнову, каже да се приводе крају радови на свим критичним локацијама за заштиту од поплава. 

"Први пут почињемо да се бавимо не само санацијом већ и унапређењем заштите и имовине, и живота људи широм Србије", рекао је Благојевић.

Статистика показује да је око 25 одсто територије Србије потенцијално угрожено клизиштима и одронима. А током мајских киша прошле године активирано је 3.000 клизишта у 24 општине. Само у Београду тренутно има 341 активно клизиште.