Строжи критеријуми за акредитацију универзитета

Да би један универзитет био акредитован потребно је да су у његовом саставу акредитована најмање три факултета различитих научних области. За нови петогодишњи циклус рада, Комисија за акредитацију је дорађивала критеријуме, а факултети мењали и допуњавали студијске програме.

"Систем управљања квалитетом није још у потпуности заживео на универзитету. Aли добро, то је процес који траје. Енглеска је то уводила више деценија. Ми ћемо у наредном периоду то још дорађивати", каже проректор Универзитета у Београду Нада Ковачевић.

Један од захтева је и организација заједничких студијских програма више универзитета.

Међу новоакредитованим је "Алфа универзитет", који је у првом циклусу био одбијен.

"Углавном су примедбе биле везане за студијске програме у смислу за неке курикулуме или да професор који је био предвиђен за тај предмет у својим референцама није потпуно одговарајући, тако да су то били неки ситни захтеви на које смо могли да одоворимо и изменимо", каже Гордана Ђорђевић, ректор "Алфа универзитета".

За сада су највише мењани стандарди за докторске студије - пре свега тражи се јавност рада и доступност докторских дисертација. Критеријуми ће бити још строжи, јер је Комисија постала члан Европског регистра осигурања квалитета у високом образовању.

Председник Комисије за акредитацијуи проверу квалитета Ендре Пап каже да оно што недостаје и што хитно треба урадити, то је регистар наставника.

"Комисија за акредитацију је инсистирала на томе на самом почетку 2006. године. И у оквирuовог регистра треба направити подрегистар кључних ментора за одређене области јер већ у околним земљама, Мађарској, Словачкој имају посебне процедуре за те кључне менторе и тек онда се може прићи акредитацији", наводи Пап.

Комисија ће убудуће моћи да врши акредитацију и изван земље. Провера још осам домаћих универзитета је у току. Резултати ће бити познати у априлу. А оно што их чека, јесте домаће рангирање.