Ускоро код приватног лекара уз књижицу

Услов да приватници почну да лече о трошку РФЗО је, како каже, доношење одговарајућих подзаконских аката, будући да је закон већ изједначио приватно и државно здравство.

Министар, наиме, објашњава да је неопходно "да поштујемо све процедуре које су потребне и онда можемо да уђемо у причу", а у изјави Танјугу тврди да ће укључивање приватника помоћи најпре у оним деловима где треба да се реше листе чекања.

У том смислу наводи да се планира да се из приватног сектора најпре укључе педијатрија и гинекологија, затим да се о трошку РФЗО у приватним ординацијама раде операције катаракте, као и да то укључује дијагностичке процедуре.

Кад је реч о Фонду за лечење деце у иностранству, министар каже да је задовољан како је све кренуло, да новац не представља проблем и да фонд тренутно располаже буџетом од преко три милиона евра и да се полако приближава цифри од четири милиона евра.

За сада је за лечење деце у иностранству стигло девет захтева, како каже, новца има да се покрију сви трошкови, а први пацијент ће већ 5. јануара отпутовати у Белгију на операцију.

"Држава је урадила једно одговорно дело, дала почетни капитал за рад фонда, затим су из министарства министра Вулина стигла два милиона евра, а онда од разних приватних донатора који желе да помогну", нагласио је Лончар.

Листе чекања које су представљале један од највећих проблема у српском здравству, смањене су за десет-петнаест одсто, тврди Лончар и наводи да је то урађено захваљујући бољој организацији служби и набавци неопходног материјала.

"Наравно, нисмо свуда скинули листе чекања. Очекује нас озбиљан посао у следећој години. То ће бити један од приоритета Министарства", рекао је Лончар и додао да ће у наредној години стићи пет до седам линеарних акцелератора, што ће решити пероблем онколошких пацијената који дуго чекају на зрачну терапију.

Чекања на операције на срцу биће смањена захваљујући отварању кардиохирургије у Нишу, бар што се тиче тог дела Србије, а министар здравља каже да то представља велику сигурност за грађане тог краја, јер не морају више да путују у Београд на лечење.

Лончар каже да су тренутно на обуци нишки кардиохирурзи и да је потребно време да се они осамостале, а да ће у међувремену операције у новоотвореном центру радити кардиохирурзи из Клиничког центра Србије и из Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње".

Говорећи о мањку кадрова у здравству, он је рекао да су дефицитарни анестезиолози, радиолози, педијатри, патолози и додао да су у овом моменту расписани конкурси за запошљавање 700 здравствених радника.

Лончар каже да се стално прати ситуација – колико људи одлази у пензију а колико их напусти здравство из неког другог разлога, да би на време и брзо могло да се реагује, јер је за специјализацију лекара неопходно пет и више година.

Када је реч о корупцији, министар здравља каже да ће се наставити борба у тој области и да резултати морају да буду још бољи, наводећи да је његов став према томе познат – а то је "нулта толеранција према корупцији".

Лончар каже да је договорено са заштитником грађана и људима из јавних набавки да здравство буде прво тј. огледно, где ће се кренути са најозбиљнијом борбом против корупције, односно успостављања система да нема простора за корупцију.

Упитан када ће Клинички центар Србије добити гама нож за ретке операције на мозгу, због којих су наши пацијенти до сада одлазили у Турску, он је рекао да се 21. јануара отварају понуде пристигле на тендер.

Наводи да би након отварања понуда било реално да нож стигне у року од три и по месеца, да је кадар већ обучен како би, чим се инсталира уређај, почео да ради.

Он је додао да ће гама нож много значити пацијентима из Србије, али и онима из региона којима је неопходан такав вид лечења.