Секулић: Отежана реституција комасираног земљишта

Страхиња Секулић је агенцији Бета рекао да није задовољан изменама закона које је усвојила Скупштина на предлог Владе Србије, јер није прихваћен предлог Радне групе којим би се решили проблеми враћања пољопривредних парцела које су комасиране (укрупњаване спајањем).

"Наравно да нисам задовољан. Радна група је имала цео низ предлога у смислу олакшавања процедуре и давања неких нових права грађанима. Све то је одбачено и остало је само одлагање новчане исплате обештећења", рекао је директор Агенције за реституцију Србије.

Секулић је рекао да је Радној групи примарно било да се омогући да се натурална реституција ефикасније одвија када је у питању пољопривредно земљиште, за дипломатско-конзуларна представништва, за грађевинско земљиште.

Рекао је да Закон о реституцији даје право да се враћа комасирано земљиште, али то истовремено и отежава, јер тражи да се врати иста парцела која је одузета, али је "тешко пратити где се парцела налази" због несређених података.

"Препрека враћању пољопривредног земљишта је проблем документације у катастру и несарадња Управе за пољопривредно земљиште, чак опструкција. Није то никаква тајна. Ако неко верује да ће, пре свега штитећи интересе разних полубизнис лобија, успети да спречи враћање земљишта, неће у томе успети", рекао је Секулић, додајући да та управа пољопривредним земљиштем "управља на скандалозан начин".

Враћање имовине за две до три године

Секулић је рекао да је Радна група понудила решење које би омогућило враћање комасираног земљишта, тако што би се враћало онолико колико је одузето из комасационе масе.

"Наш предлог је био да се уместо 10 година, колико ће под овим условима трајати враћање земљишта, цео посао заврши за две, три године. Ако неко мисли да ће бирократским процедурама и отпорима спречити враћање пољопривредног земљишта, неће успети", рекао је Секулић.

Прихватањем тог решења, како је истакао, избегли би се проблеми који ће настати у будућности, што ће бити "вишеструко скупље по државу".

"Ми ћемо наставити да враћамо сву имовину која је одузета, па и пољопривредно земљиште. Због тога смо предложили измене закона да би се избегли проблеми који ће настати у будућности", рекао је Секулић.

Како је истакао, Закон није предвидео могућност да се то земљиште обештети у случају немогућности идентификације парцеле.

"То је простор где један сасвим просечан адвокат може да обезбеди своју егзистенцију, радећи те предмете ако не буде донесено решење у оквиру закона", рекао је директор Агенције за реституцију Србије, додајући да очекује да ће већ наредне године бити донете измене Закона.

"Очекујем да ће можда већ идуће године бити настављен рад на измени закона, јер је то неопходно... То мора да се уради", рекао је директор Агенције за реституцију.