Косово, Јовићи једини Срби у селу Свињаре

Село Свињаре спаљено је у потпуности током мартовских нереда на Косову 2004. године, када су Срби одатле избегли јер Кфор, чија се база налазила у атару села, није успео да заштити ни њих ни њихову имовину.

У Свињару се и данас могу видети српске куће које су Албанци запалили током немира пре десет година, оне које су у међувремену обновљене демолиране су и из тих кућа је однето све што се могло однети.

Бунари су углавном затрпани смећем, село десет година чека на повратак Срба који као расељена лица живе у Косовској Митровици, Звечану а неки и у централној Србији.

Расељени из Свињара кажу да је основни разлог што се не враћају брига за сопствену и безбедност чланова породице, пише Танјуг.

Неколико покушаја повратка Срба у ово село остало је неуспешно, тако да у селу живи само једна српска породица – Јовић Војислав - Иско и његова супруга Даринка.

Милораду Радивојевићу који је до 2004. године живео у Свињару сусрет са селом и кућом у којој је одрастао тешко пада и истиче да је тешко када дође у село и да сусрет са селом тешко преживљава.

"Од села које је било једно од најнапреднијих могу слободно да кажем на целом Косову с обзиром на близину Митровице и свега онога што је било ту, пре свега рачунам на Трепчу... Од свих кућа и 580 људи који су живели овде до мартовског погрома сада је остало, село је спало фактички на један брачни пар, њих двоје", каже Радивојевић.

Наводи да је безбедност основни разлог због којег се не враћа у село.

"Основни разлог зашто се не враћам је дубоки осећај несигурности овде. Ми смо један покушај имали 2005. - годину дана после паљења села, вратио се 71 човек у 45 кућа. Нама је било обећано тада све. Обећали су Кфор, полиција, општинске структуре да ћемо бити сигурни, међутим од тог обећања – ништа", истакао је Радивојевић.

Безбедносних проблема немају једини Срби који живе у овом селу Јовићи. Иако су им украдене три краве, Војислав истиче да крађе постоје и да га крађе које се дешавају уопште не чуде.

"Људи су без посла а да су људи запослени као некада, крађа сигурно не би било. Нису много украли до сада, три краве, спасили жену да не би музла и тако, каже Војислав који напомиње да су, када је њему украдена крава, и комшији Албанцу украдене две.

"Значи мени нису украдене краве зато што сам Србин, лопов је лопов, лопов нема ни нацију ни веру", рекао је Јовић и нагласио да од 2004. године нико није напао његову кућу.

"Ишао сам са женом и пешке, долазе ми ћерке и унучићи, деца се играју, пролазе албанска деца ту, никада ниједно није добацило нешто, е сад треба да кажем добацило када није, ја то не волим нити ћу да урадим", истиче он.

Војислав се пита где су повратници који су се у Свињаре вратили 2005. године запитавши се где су сада они и да ли су отишли због насиља или самовоље, подсећајући да су сви осим њега тада добили донације.

Наглашава да онима који се не враћају у село неће да поручи ништа напомињући да му и неки од Срба замерају што је у својој кући у свом селу.

"Мене називају прво моје комшије Срби да сам ја издајник што седим у својој кући а ја мислим да нисам издајник када седим у својој кући, јер ја сам овде рођен, овде сам са њом (супругом) гнездо савио, четворо деце породили, школовали, поудавали, имам четири ћерке, ја да имам сина тај син би био овде", поручио је Војислав.

Његова супруга Даринка каже за Танјуг да нема комшиница али да добро живи и пита где има бољег живота од живота у својој кући.

"Долазе ћерке, најстарија је у Бањску, једна је у Жичу, једна у Звечан и једна у Митровици. Долазе и унучићи", похвалила се Даринка.

Јовићи поносно истичу да им никаква помоћ није потребна и да су увек волели да живе од свог рада.

"Мени помоћ није потребна увек сам волео да са ових десет прстију да зарадим. То желим и данас само немој да ми се узме а да ми се да не треба ништа, него оно што стварам немој да ми се узме. Друго ја не тражим", закључио је Војислав Јовић, једини Србин у селу Свињаре.