Посредници за решавање спорова почињу са радом

Сви који желе да избегну дуготрајно парничење пред судом и високе трошкове судског поступка, моћи ће, према овом закону, да реше спор уз посредника, чији је задатак да им у томе помогне.

Задатак посредника је, наиме, да на неутралан и непристрасан начин помогне странкама у проналажењу компромиса, а идеја законодавца, између осталог, јесте да растерети пребукиране судове.

За разлику од претходног Закона о медијацији, нови Закон о посредовању у решавању спорова предвиђа да постигнути споразуми имају снагу извршне пресуде, уколико садрже изјаву дужника којом он прихвата споразум као извршни и под условом да су потписи страна и посредника оверени код јавног бележника.

То такође значи да поверилац неће морати поново на суд ако дужник не исплати дуг, већ ће своје потраживање моћи да наплати директно на основу потписаног споразума.

Закон предвиђа да судије имају обавезу да на припремном или на првом рочишту за главну расправу упознају странке са могућношћу посредовања, а странке се за њега опредељују по принципу добровољности.

Овакав начин решавања спорова је могућ у привредним, потрошачким, имовинским или споровима у области заштите животне средине, али не и ако је реч о насиљу у породици или о поверавању детета.

Министарство правде је задужено за издавање лиценци за посредовање и то најпре на три године, током којих посредници морају да имају одређени број обављених посредовања и да прођу стручну обуку.

Потом дозвола за рад може да им се обнови на још пет година, а услов да неко буде медијатор је да је наш држављанин, да има високу стручну спрему, да није осуђиван на затворску казну и да заврши основну обуку за посредовање.

Није обавезно и да буде правник.