Примена Правилника о цени вртића

Руководилац групе за послове предшколског васпитања и образовања рекао је Танјугу да неке локалне самоуправе нису поштовале досадашњи правилник али ни законе који уређују ову област, међутим, градови и општине сада имају нове критеријуме и морају их се придржавати.

За цену вртића највише се интересују родитељи београдских малишана јер су по "ценовнику" града до сада неосновано плаћали више рачуне.

Градоначелник Београда Синиша Мали изјавио је да ће након доношења правилника, цена вртића за све бити иста, али ће због тога неки родитељи плаћати више, а неки мање него до сада.

"У овом тренутку у неким општинама имате вишу цену вртића, 8.000 - 9.000 динара, а у највећем броју општина имате вртиће који коштају 1.500 и 2.000 динара. Дакле, цена вртића у граду Београду ће вероватно поскупети за највећи број родитеља", рекао је градоначелник.

Додао је да је тренутно у просеку на територији града цена вртића око 5.600 динара, по постојећем правилнику.

Економска цена вртића у Београду је 30.000 динара. Од тога 20 процената плаћају родитељи, око 6.000 динара, али град даје и додатна умањења за треће, четврто дете, као и за социјалне категорије.

Лазаревић подсећа да су све локалне самоуправе у обавези да сачине и регресну скалу, како то захтева Закон о друштвеној бризи о деци.

Градски Секретаријат за образовање и дечју заштиту саопштио је да је град спреман да у року од три дана утврди цену боравка деце у вртићу у складу са законом, што ће и учинити одмах након објављивања правилника у Службеном гласнику.

Министарство просвете је током 2014. добијало захтеве за проверу навода о томе да ли су цене вртића у појединим градовима у Србији формиране у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и Законом о предшколском образовању и васпитању и да ли је учешће родитеља у трошковима вртића одговарајуће, односно максимално 20 одсто од економске цене вртића.

Констатовано је да у појединим локалним самоуправама у Србији утврђивање учешћа родитеља у цени предшколског васпитања и образовања није у складу са законом, што проузрокује материјалну штету у виду додатних трошкова.

Осим у Београду, сличан проблем постојао је и у Крагујевцу али је тамошња локална самоуправа реаговала и у међувремену отклонила незаконитости.

Закони су ступили на снагу 2009. односно 2010. године, што значи да Београд и Крагујевац годинама нису поштовали прописе па су родитељи плаћали знатно више и до 80 одсто за боравак детета у вртићу, а не 20 одсто како налажу законске одредбе.