Каквa нас клима очекује у будућности?

Почетак године са снегом и олујним ветром. Кише које су обележиле пролеће нису престајале ни током лета. Мало сунца, много воде, поплаве, клизишта, све то обележило је годину за нама. Будућа клима – интензивнија него средином прошлог века.

"Пројекције климе показују да ће догађаји, чије су вероватноће једном у сто година или једном у 30 година, постати фреквентнији, односно да ће њихова појава бити једном у 50 година, или једном у 30 година, или једном у десет година. У том смислу, не можемо да будемо мирни да смо пребродили стогодишње поплаве и да их не можемо очекивати у наредних сто година", објашњава Владимир Ђурђевић из Института за метеорологију.

Ако се са њима суочимо ускоро, хоћемо ли бити спремни?

"Поуке које смо извукли јесу да се у систем мора улагати, да морамо да учимо нашу децу како да се сачувају у школама. Морамо да уведемо да општине раде процену ризика, планове заштите и спасавања, да неко сноси одговорност ако то не уради", наглашава Предраг Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а.

Климатске промене не мирују. Најтоплија година од када постоје инструментална мерења је 2014, али очекивања су да ће наредна бити изнад вишегодишњег просека.

"Оно што је занимљиво са аспекта климе јесте да је 2015. означена као година у којој може доћи до појаве 'Eл Ниња'. То је феномен у Пацифику који утиче на глобалну климу. Године које су 'Ел Нињо' обично буду топлије од неког дугорочног просека, глобално гледано", објашњава Владимир Ђурђевић.

О клими не брину само они који иза себе остављају тешку годину. Промене које доноси у жижи су интересовања свих земаља света. Самиту о климатским променама у Уједињеним нацијама, одржаном пре три месеца, присуствовало је више од 140 лидера земаља широм света.