Већа улога Агенцији за мирно решавање радних спорова

Рад Агенције за мирно решавање радних спорова морао би да буде препознатљивији и видљивији како би се што већи број радника и послодаваца у наредном периоду обраћао за помоћ и посредовање у решавању проблема, чиме би се растеретили судови и смањио број штрајкова, речено је на отварању регионалне конференције о мирном решавању радних спорова у Београду.

Министар за радАлександар Вулин рекао је да се препоруке Европске комисије за поглавље 19 управо односе на јачање Републичке агенције за мирно решавање радних спорова и додао да је добро што су се оне поклопиле и са нашим интересима.

Како је рекао, то би било учињено и без препорука ЕК, будући да су капацитети агенције недовољни јер имају свега пет запослених, а број радних спорова и штрајкова је далеко већи.

"Сигуран сам да ћемо испунити препоруке и да ћемо појачати рад агенције за мирно решавање радних спорова", рекао је Вулин.

Рекао је да ће бити измењен Закон о мирном решавању радних спорова чиме ће се Агенцији дати већа овлашћења. Важно је како је рекао, да се промени улога агенције и њен рад учини препознатљивим.

Посао агенције, како је напоменуо, није лак, будући да се 80 одсто радних спорова односи на неисплаћене зараде.

"Агенција за мирно решавање радних спорова важан је и незаменљив фактор социјалног дијалога и посредовања у мирењу две стране -послодаваца и радника", рекао је Вулин.

Директор Републичке агенције за мирно решавање радних спорова Србије Миле Радивојевић рекао је да је важна едукација јавности у вези рада агенције истичући да рад агенције иде у три правца: измене законског оквира којим ће агенција постати кључни фактор у хармонизацији радних односа, информисање јавности о надлежностима агенције, као и едукација и професионални развој миритеља и арбитара.

"То је фокус наших активности кроз сталну присутност у свим збивањима из области рада, укључивање у штрајкове, колекивно преговарање приликом закључивања колективног уговора, али и омогућавање права на достојанствен рад", рекао је Радивојевић.

Додао је да су раније најчешћи разлози обраћања агенцији били индивидуалне природе, односно да су они који су се обраћали тражили омогућавање услова за достојанствен рад, а ове години најчешћи разлози за тражење помоћи агенције били су колективни спорови.

Данашњи сеинар како је казао, планиран је у оквиру Стратегије унапређења рада агенције за мирно решавање радних спорова и омоћиће размену искустава и мишљења у тој области.

Директорка Агенције за мирно решавање радних спорова Црне Горе Зденка Бурзан рекла је да је агенција из Србије лидер у региону што се тиче мирног, алтернативног решавања спорова будуци да је најраније основана.

Што се тиче агенције из Црне Горе, Бурзан је истакла да највећи успех у раду белези у решавању индивидуалних радних спорова, будући да их је много више него колективних.

Бурзан је додала да се нада да ће агенција имати помака и успеха у решавању спорова који се односе на забрану злостављања на раду, односно мобинг.

Највећи број захтева који радници подносе односи се на престанак радног односа, неисплаћене зараде, прековремени радни сати, затим забрана корисцћења годишњих одмора, неискоришћени одмори, премештај на друго радно место.

"Мирно решавање радних спорова важно је, јер доприноси брзом и ефикасном решавању проблема, смањењу штрајкова и растерећењу судова", навела је Бурзан.

Директор Агенције у Републици Српској Борислав Радић рекао је да институције бележе пад радних спорова, а да је приметно повећање спорова који се решавају посредством агенције.

Како је навео, више од 200 одсто случајева решава се сада пред агенцијом за мирно решавање радних спорова него на судовима.

Радић је истакао да се мења и структура предмета, па је тако сада мање индивидуалних радних спорова, а раније било више спорова због умањења зарада, погрешних обрачуна плата.

Данас се захтеви углавном односе на неисплате, потом кашњења плата и слично.

Национални координарор Међународне организације рада (МОР) у Србији Јован Протић рекао је да је важна улога Агенције за мирно решавање радних спорова и да МОР подржава унапређење њеног рада и подизање њене видљивости.

"Жеља Међународне организације рада је да се институт мирног решавања радних спрова поспеши", рекао је Протић додајући да је обука за оне који учествују у тим процесима, односно миритеље и арбитре у фебруару идуће године.

Такође, планирана је и анализа решавања радних спорова у региону, а искуства у томе биће представљена у априлу наредне године у Црној Гори, додао је Протић.