У затворима нема тортуре, недостају лекари

Недостају лекари, а мали је број и припадника служби обезбеђења за које је 90 одсто осуђеника рекло да с њима имају најмање проблема, истакнуто је на конференцији за новинаре посвећеној тој проблематици, преноси Танјуг.

Подржано је отварање Канцеларија за алтернативне санкције, кроз које је у овој години казне одрађивало 673 осуђеника, али и указано да би требало да запошљавају више људи и да буду самосталније у раду.

Новинарима су представљени резулатати истраживања Хелсиншког одбора за људска права у Србији, спроведени од септембра до децембра ове године у шест затворских установа.

Похваљени су представници Управе за извршење заводских санкција и Министарства правде који су омогућили мониторинг у свакој од установа као и разговоре са затвореницима, увид у документацију.

Докторка Александра Диздаревић је указала да у затвориам раде углавном млади лекари којима је то први посао, а да велики проблем представља и то што нису под ингерецнијом Министарстава здравља, већ Управе затвора.

Она сматра да би то требало променити исто као и организацију рада лекара у затворима у којима и када их има довољно нису добро организовани.

Диздаревић је оценила и да велики проблем представаља то што осуђеници немају код себе здрвствене књижице тако да и то ствара проблеме када се шаљу код цивилног лекара.

Сарадница те невладине организације Љиљана Палибрк је указала да у свим затворима недостаје поприличан број радника обезбеђења - у Нишу 50, у Ваљеву њих тридесетак, у Пожаревцу отприлике трећина.

Она је истовремено навела и да је позитивно што осуђеници у 90 одсто случајева тврде да су им најближи људи из службе обезбеђења и да са њима имају најмање проблема и да их доживаљавају као најближе.

"То показује да су старе методе и бољке доживеле трансформацију, а када смо 2001. ушли први пут у затворе било је страшно", рекла је Палибрк алудирајући на тада дијаментрално супротан однос чувара и затвореника.

Према њеним речима , мере принуде се и даље примењују али мање него раније и користе се само у изузетним случајевима, док током посете затворима није забележен ниједан случај тортуре.

Она је указала и да је затвроска служба обезбеђења и даље потпуно ван здравственог система контроле иако су то људи који носе оружје и често непрестално раде по 48 или 72 сата.

"Ови људи су под великим стресом због природе посла који обављају и мора да им буде посвећена велика пажња", рекла је Палибрк.

Велики број осуђеника у затворима, по речима Јелене Мирков Суботић је проблем који доводи до нехуманих услова живота и рада кажњеника.

Она сматра да би надлежни могли и да направе другачији распоред затвореника јер је Падинска скела полупразна док је рецимо Сремска Митровица више него препуњена.

Према њеним речима, забрињава и велики број повратника у затворе, а држава мора да се определи да ли жели да затвори служе само за кажњавање или и за ресоцијализацију.