Неадекватна помоћ жртвама породичног насиља

Жртвама породичног насиља није лако да патњу поделе са другима. Када пријаве насиље они који би морали да им помогну, постављају неадекватна питања или им не верују, јер нема видљивих трагова злостављања. Жртва се поново излаже насиљу, упозоравају стручњаци.

"Жртва од полицајца заиста много очекује, али очекује и оно што је законом и људским правима и грађанским правима загарантовано. А то је да ако већ њена кућа није више њено сигурно место и њен партнерски однос није сигурно место, она има право да се у институцији која томе служи осећа сигурно", указује психотерапеуткиња Биљана Славковић.

Неповерење у институције један је од разлога што жртве одустају од гоњења насилника.

"Пружање подршке жртвама не сме да зависи од спремности жене да поднесе пријаву против било ког учиниоца. Дакле, она има право на сву врсту заштите и подршке, без обзира каква ће бити њена одлука. Ја знам да то није лако за тужилаштво и за полицију кад жена неће да се придружи гоњењу", каже Тања Игњатовић из Аутономном женског центра.

Игњатовићева напомиње да заправо понашање свих службеника олакшава жени која је жртва насиља да има поверења и да уђе у процес да гони насилника.

Око 90 посто полицијских службеника рекло је, у једном истраживању, да им је потребна помоћ да развију вештине опхођења према жртви. У томе би, поред осталог, требало да им помогне и нови приручник.

"Обучили смо наше полицијске службенике како да поступају, како се припремити за разговор и важна ствар како завршити разговор. Овај приручник треба да буде компатибилан са нашим протоколом. Он ће бити имплементиран и подељен нашим полицајцима", истиче Славица Радовановић из МУП-а Републике Србије.

Стручњаци опомињу да држава мора да обезбеди сарадњу свих институција у заштити и помагању жртви. На то обавезује и Конвенција Савета Европе коју је Србија ратификовала.