И "обичан свет" на мети хакера

У последње време, често се говори о дигиталној безбедности и опасностима од хакера, који могу нанети велику штету уколико дођу до података из ваших компјутера или мобилних уређаја. У таквим нападима страдају најчешће богате компаније. Oд њих страхују познате личности, али ни "обичан свет" није незанимљив хакерима.

"Најбаналнији пример – нека предаје у средњој школи, нека предаје на факултету, нека је доктор, било ко, ако за ту особу постоје компромитујући подаци и ако дођу у неадекватне руке, могу се искористити за уцену", каже Горан Мандић, професор на Факултету безбедности.

Размена приватних или пословних тајни мејлом је безбедна готово као писање по фасади. А ако користите неки бесплатни јавни интернет (вајерлес), могао би да вас изненади коначни рачун.

"На 'фри вајерлесу' са андроид телефона, коришћењем одређене апликације, могуће је једноставно ући у комуникацију осталих корисника који користе ту слободну мрежу и очитати њихове шифре, гледати на које сајтове иду, пресретати комуникацију", каже Мандић.

Некадашњи дисидент који је имао ту непријатност да га држава осматра пре две деценије, заборавио би на технологију да данас има сличан проблем.

"Прво, никада не бих имао мобилни телефон. Друго, не бих користио кредитну картицу, не бих возио исти ауто, јер све су то позиције где може да се прикачи, намести, прислушкује, џи-пи-ес прати", каже социолог Милан Николић.

Као социолог не схвата потребу да се сами експонирамо тако да наше тајне стављамо на тацну. Оно што имамо, каже, лажни је осећај безбедности.

"Људи греше када мисле да је у време слободе потпуна безбедност. Ни демократска држава, ни демократска полиција не могу да штите сваког грађанина у сваком тренутку и они сами морају да мисле о својој безбедности", истиче Николић.

Тужна чињеница за крај: ниједан систем није потпуно безбедан нити савршен. Ма колико лозинки ставили, није довољно. Савет је – свака додатна заштита умара хакера који вас прати. А у овој игри побеђују упорни.