Зачарани круг због штрајка адвоката

У Основно јавно тужилаштво у Старој Пазови приведен је осумњичени за обљубу једанаестогодишње девојчице. После полицијског задржавања, пуштен је да се брани са слободе. Из тужилаштва наводе да су, због протеста адвоката, били спречени да спроводе закон.

"Лице је задржано по налогу заменика у Основном јавном тужилаштву у Старој Пазови и постављен му је бранилац по службеној дужности. Међутим, он није приступио. То је разлог зашто му није могао бити одређен притвор, а све у одредбама важећег Закона о кривичном поступку", објашњава виши јавни тужилац у Сремској Митровици Бранка Милосављевић.

Минимум процеса рада Адвокатске коморе предвиђа да бранилац може да пише поднеске против одређивања и продужавања притвора, за његово укидање и да посећује клијента у притвору.

Тако се за случај у Старој Пазови, али ни за остале предмете у којима, у последња три месеца, није одређиван притвор не сматрају одговорнима. Тврде да притвор може да се одреди и без њих.

"Како је могуће да ви у ових 100 дана протеста имате на прсте једне руке да пребројите случајеве у којима је, наводно, због неприступања адвоката, осумњичени пуштен на слободу? Ја ћу вам рећи, за ових 100 дана не знам статистику, али сигурно је процесуирано у овој земљи више од 500 људи, и сигурно је одређен притвор, не бих да лицитирам. Па је очигледно да се ради о неуједначеном поступању тужилаштва", објашњава Југослав Тинтор из Адвокатске коморе Србије.

Током претходна три месеца, у Србији је притвор одређен за 703 особе. За исти период прошле године такву меру добило је 1028 људи. Ко је заиста неопходан у судници да би притвор био одређен?

"Закон о кривичном поступку заиста захтева да окривљени мора имати браниоца, од момента лишења слободе па до трајања лишења слободе, што се односи и на притвор. Са друге стране, нема сметње да се притвор одреди чак и када није присутан бранилац, осим што тада, по закону, исказ окривљеног који је био саслушан без браниоца практично не би имао доказну вредност у каснијем доказном поступку" објашњава професор Кривичног процесног права Милан Шкулић.

Од септембра су се на угрожена права жалили и они који из притвора због, како тврде, протеста адвоката, не могу на слободу. Писма у којима траже помоћ и заштиту, притвореници из београдског Окружног затвора слали су председнику Врховног касационог суда и заштитнику грађана.

На адвокате се апеловало да прошире минимум процеса рада на притворске предмете, али се то није догодило.