Инвестиције "топе" отпад

Становник Србије у просеку баци килограм отпада дневно. То је око два и по милиона тона смећа годишње. Петина отпада одлаже се на седам санитарних депонија. Све остало на неуређене или дивље депоније. Рециклира се само 10 до 15 одсто.

Радмила Шеровић из Министарства пољопривреде и заштите животне средине каже да је потребно две милијарде динара у сектору управљања отпадом да би се значајно унапредио.

"Овај систем подразумева накнаде за рециклажу и пројекте за збрињавање историјског отпада", каже Шеровић.

До 2019. године, планирано је отварање 26 регионалних центара за управљање отпадом. Још увек не постоје постројења за биолошки третман нити за спаљивање отпада.

"Ми смо у обавези да кажемо људима немојте чекати превелику помоћ државе - толико пара нема колико је потребно да се реши читав отпад у Србији, али зато постоје инвеститори постоје људи са стране који ће уложити паре, решити тај проблем у концесионом, полуконцесионом смислу - бити власници над неком депонијом у одређеном периоду", каже Бранислав Блажић из Одбора Скупштине Србије за животну средину. 

Постојећа сметлишта су велики ризик за животну средину. Само град Београд ће у наредних 20 година произвести 14,5 милиона тона отпада. По моделу јавно-приватног партнерства требало би да се реши и проблем депоније у Винчи. Више од 30 компанија је већ заинтересовано за учешће у том пројекту.

Јасмина Мачкаљ из Секретаријата за заштиту животне средине Београд каже да ће се у Винчи радити санација постојеће депоније и отвориће се нова депонија.

"У ствари, прошириће се где ће постојати генератори за селекцију неопасног отпада, а опасни отпад ће ићи у ону линију која је одређена за извоз", рекла је Јасмина Мачкаљ.

Док Белгија, на пример, рециклира 90 одсто укупног отпада, Србија ће, како се планира, тек далеке 2030. године достићи 50 одсто.