Бачка Топола, од фудбала до чардаша

Када се у Бачкој Тополи зажеле лепих прича, једни почну да препричавају како се у њиховом месту живело деведесетих година 19. века. Други чак верују да је златно време ипак било оно после Другог светског рата.

После Кањиже, Сенте и Аде, Бачка Топола је општина где процентуално живи највише Мађара. Скоро 60 одсто њих живи у овом граду, па је и то разлог због којег већина верује да је најбоље било од 1890. па до Првог светског рата.

Ако погледамо неки од та два периода, видећемо да је Бачка Топола била међу најбогатијим општинама у Војводини. Тајна успеха лежи у јакој пољопривреди и још јачем млинарству. У једном периоду и индустрији. У Бачкој Тополи је било, кажу, много занатлија: ковача, кожара, људи који су се бавили обрадом метала и дрвета, па тако редом до вунара.

Зоран Бечејац је једини у Бачкој Тополи, а вероватно и у целој земљи, који на стари начин, уз помоћ старих машина обрађује вуну. Чини се да се раније више размишљало и о потрошњи. Са свих страна висе каишеви, које покреће само један електромотор. Због тога се кроз радионицу мора пажљиво корачати.

Од заната, каже Зоран, некада је могло да се живи. Данас је другачије. "Човек мора да комбинује два-три заната па да преживи. У овој радњи је до 1975. године било пет радника. Пет породица је живело од ове радње. Међутим, појавила се синтетика, увоз из Бугарске и Пољске, тако да је почела да се гаси потражња за том вуном", прича вунар Зоран Бечејац.

У Бачкој Тополи је и чувена Месна индустрија "Топола". Иако у свом асортиману имају чак 75 производа, ниједан се не прави од овчијег меса, па да и вунари имају посла. Међутим, можда ће се то и променити – нови власник је из Уједињених Арапских Емирата.

И Индустрија меса "Топола" имала је свој златни период, и то онда када су извозили на америчко тржиште, у земље западне Европе, бившег Совјетског Савеза, Аустралију. Данас индустрија у Бачкој Тополи око 12 одсто својих производа извози у Русију, али под одређеним условима.

"Европско тржиште прихвата производе направљене само од сировина које су добијене на српском тржишту", каже Карољ Маркуш, технички директор "Тополе".

И поред тога што у Бачкој Тополи постоји месна индустрија и што је овде некада било много вунара, ово место није познато ни по свињама, ни по овцама, већ по најбољим коњима.

"Зобнатица" је можда познатија и од самог града. У последње време било је подоста афера око "Зобнатице". Власници се, кажу, овде мењају, али један човек остаје – Милан Дражић.

"Коње сам заволео веома давно, ја сам поносан сељачки син. Отац ми је говорио да сам кајасе држао пре него што сам знао да говорим", каже управник ергеле "Зобнатица" Милан Дражић.

"Кад сам завршио гимназију, уписао сам ветерину, дипломирао сам за непуних пет година и, ево, после 37 година рада, кажем да, кад бих се опет родио, опет бих уписао ветерину", додаје Милан Дражић.

Милан, као ветеринар и управник ергеле, зна сваког коња који је у последњих 30 година на ергели потрчао. Спортских успеха, каже, било је највише седамдесетих година прошлог века.

Проспектор је тренутно најважнији коњ ергеле "Зобнатица". Успео је да освоји дерби 2002. године. Барон је био можда и бољи од Проспектора, али доживео је несрећу, поломио је ногу и замало да заврши у кланици. Милан га је спасао.

Не тако давно, око 1900, чинило се да ништа не може да поквари леп и богат живот у Бачкој Тополи. О томе колико је новца тада народ имао сведочи и прича о градњи данас највише католичке цркве у Србији и једне од већих и лепших у региону.

"Долази почетак 20. века, тачније 1904. година, када су Тополчани рекли да желе нову цркву. Направљен је план, стару цркву су порушили и 1904. године одмах су почели да граде нову цркву. Градња је трајала две године", каже историчар Тибор Нађ.

Док су мајстори још радили, житељи су чули да се појавио нови материјал – бетон. У то време незамисливо скуп.

"Уместо стубова од цигле, нек се направе стубови од бетона, пошто ће бити много тањи и лепши, али истовремено могу да издрже много већи терет. Мајстор је тада израчунао да ће то подићи трошкове за трећину, а Тополчани су рекли да их то не интересује и одмах су исплатили", додаје Тибор Нађ.

У нашој земљи кажу да једино Храм Светог Саве на Врачару има виши торањ од цркве у Бачкој Тополи, која је изграђена за само две године и исплаћена одмах – готовином.

Црква која је дугачка 71 метар, широка 35 метара, а висока 73 метра, можда је превелика за једно мало место у Бачкој, али тада се имало и хтело, и није се штедело.

У самој Бачкој Тополи живи око 15.000 људи, док на територији целе општине има 34.000 становника, углавном Мађара. Зато се овде, ако је судити по наградама, игра најбољи чардаш.

Чардаш је игра пуна импровизација, а због заводљивог и страсног односа који показују партнери док играју, чардаш зову и мађарски танго.

У мађарским породицама жена је често главна, али у чардашу нема матријархата. У чардашу је мушкарац главни и ту ни импровизација не помаже.

Ипак, Бачку Тополу последњих година највише препознају по Душану Тадићу, једном од наших најбољих фудбалера. Одрастао је у овом месту и први пут фудбал заиграо у Бачкој Тополи – за петлиће Фудбалског клуба "Аик".

"Био је мали дечкић, стално га је мајка тражила да дође на вечеру, фудбал му је била главна играчка, ништа више", прича Душанов отац, Петар Тадић.

Сада и отац и мајка знају где им је син, игра за енглески клуб "Саутемптон", и то веома успешно. После убедљиве победе свог тима против "Сандерленда" од 8:1, Душан је био номинован за најбољег играча Премијер лиге. На тој утакмици краљ асистенција, како га зову у клубу, постигао је један гол, а четири наместио.

У Бачкој Тополи сада није ни ближи као крајем 19. и почетком 20. века. То златно доба живи у причама, а житељи оправдање за садашње стање виде у пропадању привреде деведесетих година. Можда је требало да се држе провереног рецепта за зараду – или играш фудбал, или се бавиш пољопривредом и занатством.