Велика матура од 2019. године?

Помоћница министра просвете Зорана Лужанин је на скупу рекла да велики број земаља има велику матуру као један од добрих показатеља квалитета образовања и да српско законодавство предвиђа увођење полагања матурског испита на крају школовања, преноси Бета.

"Извесно је да ће бити померања увођења велике матуре пошто генерација која уписује прву годину средње школе мора бити упозната са целим планом и програмом матуре", истакла је Зорана Лужанин, наводећи да би прва генерација која би могла да полаже тај испит била генерација средњошколаца уписаних у школској 2015/16.

Лужанинова је навела да је истраживање које су спровели стручњаци за реформу високог образовања показало да је од 7.500 ученика четвртих разреда средњих школа више од половине рекло да жели да факултет уписује као што су уписивали средњу школу, односно преко листе
жеља.

"То значи мање стреса, значи сигурнији упис онога што желе", оценила је помоћница министра просвете.

Зорана Лужанин је рекла да ће се у наредном периоду интензивирати дијалог на који ће бити позване школе које, како је истакла, имају страх од велике матуре јер ће она бити и провера њиховог квалитета, као и универзитети, који би требало да прихвате велику матуру као улаз
у високо образовање.

На скупу су учествовали представници Словачке и Хрватске који су пренели своја искуства са увођењем велике матуре у образовне системе својих држава.

Маја Јукић из Националног центра за вањско вредновање образовања Хрватске рекла је да је увођење државне матуре, како се она у Хрватској назива, огроман и тежак посао, али да доноси помаке и побољшања.

Државна матура је база за побољшање образовног система и самовредновање, уведена је 2010. године и обавезна је за ученике гимназија да би завршили своје школовање, прецизирала је Јукићева.

Како је навела, ученици стручних школа завршавају школовање завршним испитом, а могу полагати државну матуру ако желе да студирају на факултетима који тај испит сматрају условом за упис.

Према њеним речима, у Хрватској су обавезни матерњи језик (хрватски), математика и први страни језик, уз 24 додатна предмета који се могу бирати за полагање у зависности од онога што се тражи на факултетима које ученик жели да упише.

"Није било лако увођење државне матуре, али је са друге стране олакшано родитељима и учницима који више не морају да путују у места факултета већ испите полажу у својим школама. Тако смо растеретили кућне буџете родитеља, а исто тако смањили притисак на факултете по вези или нечем сличном", навела је Јукићева.

Како је рекла, успостављен је јединствени приступ тако да сви полажу у исто време, исте испите и према тим резултатима се рангирају, додајући да на испитима важе строга правила, да се пријављује сваки инцидент и да се и даље ради на томе да неправилности буде што мање.