Друга београдска недеља НАТО-а

Учесници панела оценили су и да би чланство Србије у том војном савезу уједно допринело унапређењу регионалних односа, већем степену демократије и владавине права, као и унапређењу квалитета живота у нашој земљи.

Према речима политичке саветнице у Амбасади САД Чери Данијелс, званично опредељење Србије ка чланству у Европској унији и њен пут ка европским интеграцијама имају веома велики значај када је реч о реформи сектора безбедности, али и развоју војне интероперабилности између Србије и њених партнера у ЕУ, преноси Танјуг.

"Како Србија буде напредовала на путу ка ЕУ, биће веома важно да заокружи процес реформе сектора безбедности и да успостави одрживе и транспарентне институције", поручила је Денијелс, оценивши да је на пољу реформе сектора безбедности Србија много напредовала протеклих десет година.

Саветница у америчкој амбасади истакла је да је приоритет Србије имплементација Индивидуалног акционог плана партнерства (ИПАП) чиме ће се односи наше земље са НАТО подићи на виши ниво.

"ИПАП ће утврдити начине како НАТО може да помогне Србији и он ће проширити односе са војног на политички ниво, уједно правећи оквир за сарадњу и у другим пољима. То је важан аспект за Србију јер ће јој пружити шансу за одрживу реформу сектора безбедности, која је кључна у процесу придруживања Србије ЕУ", рекла је Денијелс.

Повећање војне интероперабилности Војске Србије је још једна корист европских интеграција, објаснила је Денијелс, подвукавши да ће заједничка обука српских војника са партнерима из ЕУ и хармонизација стандарда у сектору одбране омогућити нашој земљи да ојача националну безбедност, да спремно реагује у ванредним ситуацијама, али и да ефикасније учествује у мировним мисијама и мултинационалним операцијама.

Констатујући да је Србија једина земља у региону која не жели да постане чланица НАТО савеза, извршни директор Атлантског савета Србије Милован Милошевић сматра да се чланством добија много више од војне сарадње.

"НАТО није само војна сила, то је скуп вредности за које се те земље залажу, попут демократије или заштите људских права. Такође, државе чланице НАТО добијају више директних иностраних инвестиција. У Литванији су директне стране инвестиције порасле за 167 одсто у првој години када је постала чланица НАТО, док су у Бугарској оне порасле за 97 одсто", рекао је Милошевић.

Износећи податак да је свега 18 одсто грађана Србије за њено чланство у НАТО, Милошевић је пожелео да се наредних година тај број повећа јер учлањењем, како каже, Србија ће напредовати као држава.

"Превише се фокусирамо на време кој је прошло пре 15 година. Треба да гледамо напред, да бисмо сви заједно напредовали", закључио је Милошевић.

Директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић сагласила се са претходницима када је реч о констатацији да чланство Србије у НАТО доприноси јачању демократских тековина у земљи и владавини права, нагласивши да Центар није организација која се бави војним питањима.

"Сматрамо да је чланство у НАТО вредносно политичко питање. За нас су демократске тековине и тековине индивидуалних и колективних слобода, државно уређење земаља чланица НАТО и квалитет живот у њима оно што опредељује Центар за такву идеју", поручила је Милић.

Друга београдска недеље НАТО, како је објаснио организатор Центар за евроатлантске студије, усмерена је на то да се млади из политичких странака у Србији кроз узајамни дијалог, серију радних посета државним институцијама и предавања информишу како функционише НАТО, какви изазови постоје унутар те организације, која је заједничка одбрамбена и безбедносна политика ЕУ, што ће им омогућити да грађанима помогну да самостално доносе политичке одлуке о тој теми.